Često čujemo da je fizička aktivnost nezamenjiva – i to je tačno! Naravno, ona treba da bude prilagođena zdrastvenom stanju osobe pre svega. Fizička aktivnost može da pomogne u popravljanju celokupnog stanja organizma, da ubrza oporavak u određenim slučajevima i što je najvažnije-da bude prevencija određenih stanja i bolesti!
• Fizička aktivnost ublažava napetost i stres, tako što se bukvalno „izduvamo“ vežbajući, pogotovo ako je to negde na čistom vazduhu ili u vodi.
• Fizička aktivnost može pomoći u regulaciji krvnog pritiska i doprineti sveopštem kardiovaskularnom zdravlju. Kao prevencija povišenom krvnom pritisku fizička aktivnost je nezamenjiva. Međutim, ukoliko je do oscilacija pritiska već došlo preporučuje se lagana, aerobna fizička aktivnost kao što je brzo hodanje, plivanje, joga…
Bilo bi pogrešno da se osobe sa ovim problemom bave nekim težim fizičkim aktivnostima kao što je kardio trening ili tretana. Vežbajući jačamo i srčani mišić što za posledicu ima veću toleranciju na napor, adekvatan broj otkucaja u minuti što iznosi od 60 do 80 (sportisti često imaju usporen puls zbog dobre utreniranosti srčanog mišića, ali ovde se govori o umerenoj fizičkoj aktivnosti), generalno bolje stanje organizma…Takođe, učestalost pojave venske tromboze se smanjuje redovnim vežbanjem.
• Fizička aktivnost pomaže kod osteoporoze. Na koji način? Kada vežbate jačate muskulaturu, a muskulatura je ustvari potpora kostima. Kod osteoporoze dolazi do pojave „krhkih“ kostiju koje se lako lome zbog nedostatka kalcijuma i ostalih gradivnih materija kosti.
Tada je ojačana muskulatura veoma važna da bi sprečila ili ublažila pojavu lomova. Naravno, ovo se dešava najčešće kod starije populacije pa i ove vežbe treba da budu blage i prilagođene.
• Fizička aktivnost može pomoći kod insulinske rezistencije (ili čak sprečiti njenu pojavu ukoliko preventivno treniramo). Insulinska rezistencija je praktično poprimila oblik epidemije među današnjom populacijom. Sve je više mladih koji imaju ovaj metabolički sindrom zbog odrastanja u „modernom“ dobu koje je užurbano, stresno i u kom se pretežno konzumira industrijski prerađena hrana prepuna šećera na kojoj deca nažalost odrastaju.
Vežbanje može uticati na bolje iskorištavanje glukoze u organizmu i naravno na smanjenje kilograma koji su često udruženi sa insulinskom rezistencijom.
• Fizička aktivnost, naravno, reguliše telesnu masu tako što vežbanjem sagorevamo kalorije i masno tkivo u telu. Za ovaj efekat je bitan način i vremensko trajanje treninga, kao i vrsta treninga što zavisi od zdravstvenog stanja, uzrasta i krajnjeg cilja osobe.
Ono što je sigurno jeste da se fizička aktivnost mora kombinovati sa određenim režimima ishrane (u zavisnosti da li bolujemo od određene bolesti, koji su nam krajnji ciljevi, da li želimo da povećamo kondiciju, mišićnu masu itd…) inače je napredak privremen ili u potpunosti izostaje.
Uopšteni savet koji može da vam da nutricionista jeste da blaga fizička aktivnost mora postojati, pa makar to bila svakodnevna šetnja u trajanju od desetak minuta.
Dva sata pre fizičke aktivnosti ne bi trebalo jesti kako se ne bi opteretio digestivni sistem i umanjio fizičke performanse, a nakon vežbanja obavezan je obrok koji će nam popuniti glikogenske rezerve i obezbediti protine za bolju izgradnju mišića.
Sve ostalo je visoko individualno i dobija se isplaniranim individualnim planom ishrane u zavisnosti od zdravstvenog stanja i stepena fizičke aktivnosti.
Mislite na svoje zdravlje i lepotu!
Autor : Jovana Pejaković Kulić
