Prvi deo možeš naći ovde.
Važnost verbalne komunikacije u 21. veku dolazi do izražaja više nego ikad, a rad na njenom razvoju podrazumeva se u svim segmentima društva – od školstva do poslovnog okruženja.
Pored ranije opisanih jezičkih igara (u tekstu: Ispričaj mi izvrnutu priču), dodaćemo još nekoliko koje možete igrati sa decom kao redovnu aktivnost. Ono što počne kao zabava, pretočiće se u rutinu i posredno nadograđivati verbalnu komunikaciju deteta.
Igra: Reč ja, reč ti
Razgovor je dvosmerna ulica. Naučnici kažu da čak i kad pričamo sa sobom, mi zapravo vodimo dijalog! U komunikaciji od sagovornika očekujemo povratan odgovor i to prema sadržini i tonu adekvatan našem pitanju/konstataciji. Igra Reč ja, reč ti može pomoći kod uvežbavanja adekvatnih odgovora u komunikaciji sa drugima. Ovaj put gradite zajedničku priču sa detetom.
Započnite – ne samo rečju, može i sintagmom ili rečenicom, a dete neka nastavi, pa naizmenično. Pratite u kom pravcu se razvija priča i koju ulogu imaju detetove replike u tome: da li je smislena, smešna, tužna, da li ima uzročno-posledični tok, kada ste uveli junake u priču, kakva su njihova osećanja, itd. Igra je dragocena da ispratite način na koji dete vodi radnju, ali i koja osećanja ili pojave, kao i ton kazivanja uključuje u priču. Pitajte dete da li naslov birate na kraju priče ili pre nego što je započnete.
Igra: Ispevaj pesmu
Prozni i poetski način izražavanja nisu isti. Svakodnevni govor (govor u proznim rečenicama) zahteva čvrstu konstrukciju uokvirenu kontekstom i kauzalnom vezom – makar ako se radi i o najkraćem razgovoru. Poetski način traži slobodu, izraženu sugestivnost i maštovitost, muzikalnost i ritmičnost, slikovitost. Pesma ne mora biti „logična“; ona treba da oslika osećanja subjekta, da izrazi njegovo trenutno raspoloženje, mišljenje.
Zamolite dete da osmisli pesmicu. Može biti kratka, ne mora imati rimu, može i da je otpeva. Neka tema bude neko osećanje, trenutna okolnost ili neki predmet. Oslušnite kako dete prihvata zadatak, kako razmišlja i ispoljava osećanje kroz stih… Da li je ton pesme šaljiv ili ozbiljan? Kako ćemo nasloviti pesmu?
Igra: O čemu da pričamo…
Teme za razgovor… Da… To ponekad muči i odrasle. Ako ne znate kakav razgovor da započnete sa detetom, zadajte sebi (i njemu) neku temu. Kao one teme za pismeni zadatak – samo sada da se priča! Ton priče i dužinu određujete u hodu; treba da bude zabavno, bez nametnutih ograničenja.
Ako putujete, nešto čekate, uživate u prirodi, evo nekih tema za kreiranje i maštanje: Kad bi progovorila moja igračka/đačka torba, Cvet mi je šapnuo tajnu, Šta me to muči, Od srca sam se nasmejao/nasmejala, Moj najdraži prijatelj, itd.
Dopunite spisak sami! : )
Jezičke igre, odnosno leksičko-semantičke vežbe, nisu samo zabavne. One posredno – kroz igru i smeh, a ne moranje i ocenjivanje – razvijaju verbalnu snagu detetove komunikacije sa drugima. Brojne su prednosti ovakvih jezičkih aktivnosti:
- bogaćenje rečnika,
- uvežbavanje dvosmerne komunikacije,
- uvažavanje sagovornika,
- razvijanje sposobnosti aktivnog slušanja,
- jačanje samopouzdanja,
- razvijanje spontanosti u razgovoru,
- razumevanje za tuđe mišljenje i adekvatan odgovor na njega.
Nikad nije bilo važnije nego sada, u savremenom dobu, očuvati originalnost verbalnog izraza pojedinca. I nikad nije bilo potrebnije istinsko razumevanje među ljudima, najviše u smislu verbalno-neverbalne komunikacije.
Pomozimo detetu da kontakte sa odraslima i drugom decom doživljavaju kao radost. To je ključ za sve njihove buduće aktivnosti, poslove, sastanke, ljubavi…
Autor: Danijela Janković
