Sigurno ste mnogo puta čuli da je neko na dijeti ili se hrani zdravo. Obično se prema tim ljudima oseća sažaljenje, jer oni ne uživaju u hrani, nego, smatra se, jedu bljutavu i bezukusnu hranu. Međutim, pre nego što se pređe na razotkrivanje stvarnog značenja zdrave ishrane, hajde da se vratimo na sam početak, te se podsetimo značenja reči „dijeta“.
Reč „dijeta“ potiče od grčke reči „dijaita“ što u prevodu znači „način života“. Kada je usvojena u francuskom jeziku dobija sledeće značenje „hrana i piće koje osoba unosi u skladu sa životnim okruženjem i svojim navikama“. U medicinskom smislu dijeta je povezana sa zdravstvenim problemom, gde se iz ishrane izbacuju određene namirnice koje su uzrok problema. Dok, nekoliko decenija u nazad reč dijeta ima totalno pogrešnu konotaciju gde se isključivo misli na gladovanje u svrhu mršavljenja.
Sve u svemu reč „dijeta“ se ne odnosi samo na ishranu nego na sveukupne životne navike, fizičku i radnu aktivnost, vreme relaksacije, podnošenje stresnih situacija……..
Kada koristimo pojam „zdrava ishrana“ obično mislimo da je to ishrana u kojoj se biraju isključivo zdrave namirnice kako bi se sačuvalo zdravlje čoveka. Treba imati na umu da nije dovoljno samo birati zdrave namirnice, potrebno je i onda voditi računa o njenoj količini i načinu pripreme obroka.
Generalno, podela hrane na „zdravo i nezdravo“ neretko stvara opterećenje i pojavu osećaja krivice kada se pojede nešto „nezdravo“.
Ako ponekad pojedemo kolač ili čokoladicu u sklopu dnevnih energetskih potreba nećemo narušiti zdravlje. Isto tako nećemo ni sačuvati svoje zdravlje ako preterujemo sa voćem te ga unosimo više od naših dnevnih energetskih potreba.
Neretko bezrezervno posežemo za proizvodima koje su „bez masti“, „bez šećera“, „bez kalorija“, „bez glutena“ ili proizvodima koji u sebi sadrže neku „super namirnicu“, verujući da su garant dobrog zdravlja jer se nalaze na policama, odeljcima ili prodavnicama „zdrave hrane“. Pre nego što proizvod spustite u svoju korpu, pročitajte deklaraciju i ako na njoj ima mnogo reči koje ne možete da izgovorite, bolje ga vratite na policu. Proizvodi bez masti mogu da budu puni šećera, a oni bez šećera puni masti. Proizvodi bez kalorija mogu da sadrže mnogo hemijskih materija koje daju ukus tom proizvodu. Dok proizvodi sa nekom od super namirnica, mogu da je sadrže u nedovoljnoj količini da bi napravile pozitivan efekat.
Nakon svega gore navedenog termin „pravilna ishrana“ mi se čini prikladnijim. Pravilna ishrana podrazumeva odabir različitih namirnica kojima se zadovoljava potreba za energijom, dobrim zdravljem i raspoloženjem. Te namirnice treba da budu bogat izvor ugljenih hidrata, proteina, masti i vode te vitamina i minerala.
Pravila kojih je potrebno pridržavati se, da bi smo se hranili pravilno:
- Birati namirnice najpribližnije svom izvornom obliku
- Kada god je to moguće jesti sirovo voće i povrće
- Birati namirnice sezonski i lokalno
- Birati proizvode malih proizvođača, oni će se truditi da kvalitetom izbore svoje mesto na tržištu
- Izbegavati višestruko prerađene proizvode
- Čitati deklaraciju, ako u sastavu proizvoda vidite više od 5 sumnjivih sastojaka, ostavite ga na polici
- Imati ubroke u slično vreme sa razmakom između 3 i 4 sata
- Prilagoditi ishranu u skladu sa dnevnim aktivnostima
- Pojednostaviti pripremu obroka
- Koristiti biljne začine umesto industrijskih koncentrata
- Izbegavati prženu i pohovanu hranu
- Sasvim je OK ponekad uživati u nekom manjem slatkom ili slanom grehu
Šta biste vi još dodali?
Autor: Dijana Radetić
