Tokom perioda školovanja većina učenika izgradi sopstvene metode učenja. Nekom u otkrivanju najefikasnijih metoda učenja pomažu stariji brat ili sestra, roditelji, nastavnici ili drugari iz razreda. Često se i spontano usvoji neki način učenja ili otkrije novi. Ipak i kad već imamo sopstvene metode, pitamo se da li postoji još neka tehnika koja bi ubrzala čitav proces.
Najnoviji pristupi koji se bave usavršavanjima tehnika učenja ukazuju na to da je najbolje koristiti onu tehniku koja odgovara stilu učenja određene osobe. Prema tome, nisu sve strategije učenja odgovarajuće za sve osobe. U zavisnosti od sopstvenog stila učenja možete izabrati sledeće tehnike:
Vizuelni ili prostorni stil učenja: Nekome je mnogo lakše da zapamti definicije ili činjenice ako ih predstavi odgovarajućom šemom ili slikom koju asocira sa rečima iz teksta. Problem je što šematsko predstavljanje ponekad može da oduzme dosta vremena ali će ove osobe gotovo sigurno zapamtiti sve što su sebi vizuleno predstavile.
Auditivni stil: Za osobe sa ovim stilom je najbolje da prisustvuju predavanjima jer tako najlakše uče. Za njih je auditivna informacija koju dobiju od nastavnika više od polovine obavljenog posla. Tehnike koje se ovde preporučuju sastoje se u pretvaranju informacija iz verbalno-vizuelnog u auditivni domen. Na primer, snimanje sebe ili predavača koji izlaže određeno gradivo može biti od velike koristi.
Logički ili matematički stil: Informacije se obrađuju tako što se otkriva njihova unutrašnja logika. Osoba teži da razume kako su određene informacije povezane, da li postoji neki princip koji im je u osnovi, povezuje nove informacije sa logičkim sistemom informacija koje već ima. Ovde se osim prostog memorisanja koristi i dublja obrada informacija pa ukoliko pokušate da na ovaj način naučite neko gradivo budite sigurni da ćete ga se dosta dugo sećati. Ovakav način učenja zahteva veći intelektualni angažman od prethodna dva ali donosi mnogo više koristi.
Socijalni ili interpersonalni stil: Neko voli da bude potpuno sam sa knjigom dok uči a nekome to predstavlja najveću kaznu. Osobe sa ovakvim stilom najbolje uče u društvu i kada nove informacije obrađuju zajedno sa svojim drugarima iz razreda ili grupe. Kroz interakciju osobe jedna drugoj otkrivaju načine na koje su shvatile gradivo te je uvek moguće saznati nešto novo i dopuniti ono što smo sami propustili da uočimo.
Za efikasno učenje najbolje je kombinovati nekoliko prikazanih stilova odnosno tehnika koje se u okviru njih primenjuju. Važno je znati da nijedan od ovih stilova nije pogrešan i da svako treba da se opredeli za onaj koji mu najviše odgovara. Opet, sadržaj nekad diktira koju od tehnika treba primeniti. Definicije ili nabrajanja koje iziskuju puko memorisanje najbolje je učiti vizuelnim prikazivanjem, dok za neke sadržaje koji sami po sebi sadrže logiku kao na primer učenje o nekim prirodnim sistemima ili zakonima najbolje je primeniti logički ili matematički stil.
Autor : Sanja Marjanović
