Svi smo imali bar jednu situaciju da nas je stomak upozoravao da mu nešto nije po volji.
To je možda bilo u vidu dijareje, grčeva, oprstipacije ili osećaja‚ peckanja, prženja u stomaku.
Lično sam se suočavala sa nekim od ovih problema nakon dugog sedenja. Otečen donji deo stomaka i osećaj probadanja. Stomak se buni. Zašto? Pitam se zbog čega moj organizam negoduje, čak kada prvobitno i nisam u stanju stresa. Dok se pitam kako da mu pomognem, ni ne primećujem da nervoza uzima maha i da stres lagano počinje da se skuplja. Sada više nisam sigurna ni šta boli ni gde.
Sa druge strane, poznat Vam je i osećaj kada nakon nekoliko dana suve, nezdrave ishrane, imate problema sa probavom. Ovaj osećaj može se opisati kao ‚‚kamen u stomaku‚‚. Organizam se sada opravdano buni- hranili ste ga siromašnim hranljivim materijama i čitavom kolekcijom aditiva.
Kao jaka mašina kakav jeste, digestivni trakt pokušava da se izbori sa tim ‚‚kamenom‚‚.
Ukoliko Vam se ovakve situacije dešavaju retko- srećnik ste. Na žalost, većina ljudi se susreće mnogo češće sa ovim izazovom.
Normalno pražnjenje je za svakog individualno. Od 1-2x na dan do 2-3x nedeljno. Ukoliko prođe duže od 6 meseci neredovne probave, govori se o hroničnoj opstipaciji. Treba znati da je opstipacija simptom, a ne bolest. Uzročnik opstipacije su lenja creva, koja su se ‚‚ulenjila‚‚ usled različitih uticaja. Najčešće su to neredovna ishrana, stres, česta konzumacija slatkiša, alkoholnih pića i zaslađenih industrijskih sokova, dehidratacija i intolerancija na određene namirnice. Ponekad uticaj ima nedostatak nervnih ćelija koje slabo prenose impuls, oslabljen mišić koji pokreće creva, kao i razni neurološki poremećaji.
Šta su zapravo lenja creva?
U zidovima creva nalaze se neuroni, koji pod normalnim okolnostima šalju signal crevnim resicama da treba da se pokrenu i da vare hranu. Time se hrana pomera dužinom creva i nesvareni produkti se izbacuju. Kada neuroni oslabe, oni ne šalju dovoljno jasan signal crevnim resicama.
Hrana se zadržava u crevima, izazivajući određenu nelagodu.
Takođe, usled dužeg zadržavanja nesvarene hrane, hrana počinje da truli. Na taj način trule materije dolaze u kontakt sa zidom creva, čime se povećava rizik od nastanka maligntiteta debelog creva. Stvaraju se i pogodni uslovi za nastanak hemoroida. Takođe, neredovno pražnjenje praćeno je nervozom, depresijom, razdražljivošću.
Šta možemo preduzeti?
Dobra stvar je što menjanjem životnih navika (prvenstveno u ishrani), možemo podstaći varenje.
Na početku, važno je uspostaviti ritam, odnosno, ‚‚navigaciju‚‚ za odlazak u toalet, uvek u isto vreme. Obično je to ujutru, nakon jutarnje kafe ili doručka. Možda se čini smešnim, ali ovo je veoma važno. Vremenom se ova zdrava navika usvaja i tada celokupan organizam radi bolje i energičnije. Kada je digestivni trakt oslobođen štetnih materija, ostaje ispunjen korisnim bakterijama koje održavaju crevnu floru zdravom. Tako započinjemo dan sa entuzijazmom i više resursa za produktivnost, a to ni ne povezujemo sa stanjem u crevima! Naime, kada se osećamo lagodno, postižemo unutrašnju ravnotežu, i tada smo u mogućnosti da bolje usmerimo fokus na ono što nam je važno. Nasuprot tome, kada dan započnemo sa nelagodom, osećamo tromost, pad energije, nezainteresovanost ili, pak, anksioznost.
S obzirom da organizam traži dovoljno tečnosti, najbolje je jutro započeti čašom mlake vode i nekoliko kapi limuna. Tokom dana nastaviti hidrataciju i ostalim vidovima tečnosti, poput neslađenog čaja, mineralne vode, sveže ceđenih sokova.
Neophodno je da ishrana bude bogata dijetnim vlaknima. Vlakna su nesvarljivi ugljeni hidrati iz biljaka. Ne rastvaraju se u vodi, brzo prolaze kroz digestivni trakt, povlačeći sa sobom toksine koji se izbacuju iz tela. Na tom putu, povećavaju volumen stolice, što omogućuje bolji i nesmetani prolaz hrane kroz digestivni trakt. Namirnice bogate dijetnim vlaknima su kinoa, proso, integralni pirinač, heljda, voće. Odlična kombinacija sa jogurtom ili kefirom je čia seme, laneno mleveno seme, osvene ili pšenične mekinje.
Preporučuje se izbegavanje paradajza, krastavca, pasulja i graška, s obzirom da sadrže materije koje ometaju varenje i dovode do nadutosti. Neke osobe su osetljive na namirnice poput brokolija, kupusa i karfiola. Takođe, sočivo sadrži fitinsku kiselinu koja može izazvati nadimanje.
Potapanjem u hladnu vodu sa sirćetom ili limunovim sokom, može se ublažiti ovaj efekat.
Suve šljive i sušeno voće sadrže organska jedinjenja koja su dobra za zdravlje. Njihova svarljivost zavisi od bakterija u crevima. Ukoliko se nedoljno svare, dolazi do fermentacije koja dovodi do nadutosti. Određeni začini takođe mogu izazvati iritacije.
Neretko pribegavamo veštačkim laksativima. Dugoročno gledano, oni pogoršavaju simptome. Međutim, imamo prirodne laksative koji mogu biti od značaja. Tu su čaj od kore krušine, plod anisa, medicinska gljva koprinus (može se naći u vidu praha koji se razmuti u vodi). Uglavnom se korisni sena, ali nije preporučena redovna upotreba, s obzirom da izaziva zavisnost, za razliku od ostalih nabrojanih sredstava. Uzimanje probiotskih suplemenata je dobro rešenje.
Psilijum ljuspice se retko koriste, ali imaju izvanredne benefiti po zdravlje!
Veoma je važno jesti svesno, lagano, u sedećem položaju. Isključiti sve izvore ometanja, poput televizora, telefona itd. Organizam treba da bude u opuštenom stanju, kako bi do neurona na vreme stigao signal da li mu nešto ne prija i kada treba prestati sa jelom. Takođe, u opuštenom stanju, stomak bolje prihvata hranu, bolje usvaja materije koje su mu potrebne, a eliminiše suvišne. Dakle, što smo opušteniji, hrana se bolje vari i korisne materije se efikasnije apsorbuju i organizam dobija sve što mu je potrebno.
U koraku sa ovim, potrebno je priuštiti sebi dovoljno kretanja, rekreacije, a nakon toga adekvatno opuštanje i odmor. Odličan izbor su šetnja, ples, joga… Izaberite!
Napomena: Važno je osluškivati organizam, jer ne znači da ista namirnica ima jednak uticaj na sve nas!
Autor: Natalija Kneselac
