Kriza koja nas je zadesila poslednjih meseci dovela je u situaciju mnoge ljude da se zapitaju kuda i kako dalje. Situacija sa pandemijom korona virusa donela je svesnost o sveopštoj nesigurnosti čoveka u savremenom društvu.
Ta nesigurnost se ogleda u svim segmentima života, zdravstvenoj, finansijskoj, bezbednosnoj, sveopšte egzistencionalnoj. Kuda i kako dalje? Trenutno stanje je neodrživo. Sama pomisao da zavisimo od medicine koja u 21 veku, uz sveopšta istraživanja i unapređenje tehnologije nema rešenja za većinu bolesti, a uprkos svim savremenim naučnim i tehnološkim naporima sve više ljudi u svetu svakodnevno umire.
Ova pandemija je samo pokazala kako za kratko vreme može da se uruši savremeni način života, oslanjanje na bolnice, supermarkete, finansijske institucije i televizije. Pa gde je onda rešenje?
Napraviti vakcinu i nastaviti dalje? Da li je moguće? Šta je sa ostalim virusima, bakterijama, i gomilom bolesti koje su prisutne u ljudskoj populaciji? Borba protiv virusa zatvaranjem u kuće i upotrebom vojske i policije za sprovođenje mera? Da li ćemo posle višemesečne izolacije po stanovima izaći zdraviji?
Sam naslov ovog teksta ’’Kako se dugoročno zaštititi od virusa’’ znači da je potrebno ići ka sveobuhvatnom rešenju koje se može suprotstaviti svim bolestima (ne samo fizičkim već i mentalnim). Da bi došli do sveobuhvatnog rešenja potrebno je da usaglasimo pojmove.
Prvi pojam, koji se uvek i svuda pominje, je zdravlje. Šta podrazumevamo kad kažemo zdravlje ili da je neko zdrav?
Većina smatra da je zdrav ako nije bolestan, i to je jedna od suštinskih zabluda savremenog čoveka. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) definisala je zdravlje kao „stanje potpunog fizičkog, mentalnog i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i onesposobljenosti“.
Stare nauke o čoveku i prirodi kao što je Ayurveda definišu zdravlje kao „Onaj čije su doše (svi elementi konstitucije) uravnotežene, čija je probavna vatra uravnotežena, čija telesna tkiva i eliminativni procesi funkcionišu normalno, i čija su čula, duh i Sopstvo ispunjeni blaženstvom, takva osoba se naziva zdravom.“
Stoga, zdravlje nije puko odsustvo bolesti već optimalno stanje svih elemenata čovekovog sistema. Ako ovako pogledamo stvari da li smo zdravi?
Drugi segment koji treba sagledati je inteligencija prirode i čovekovog organizma kao integralnog dela prirode. Najsavršeniji mehanizam (organizam) u prirodi je čovek i čovekovo telo. Savršeni mehanizam koji se samoobnavlja i samooporavlja po zakonima prirode (boga).
U čoveku postoji rešenje za sve probleme, a on samo treba da zna (zaboravio je) kako da dozvoli da se problem prirodno reši. To savršenstvo prirode u čoveku je nama poznato kao imunitet ili metabolizam. Šta je imunitet i kako on funkcioniše?
Imunitet je odgovor čovekovog inteligentnog mehanizma na pretnju odnosno napad na sistem. Imuni sistem čoveka prepoznaje pretnje, daje signale i rešava problem (šalje ’’vojsku’’ tamo gde je neophodno). Od jačine te ’’vojske’’ zavisi i naša podložnost različitim bolestima.
Pre nego što se dotaknem teme kako održati i izgraditi (ili bar ne urušiti) imunitet možemo da se dotaknemo i najaktuelnije teme – virusi. Šta su virusi? Mnogi ne znaju da, za razliku od bakterija, virusi nisu živa biće (nauka ih smatra neživim ili nečim na granici živog i neživog), već su određena vrsta genetskog materijala.
Virusi su izgrađeni od samo dve komponente. Jednu predstavlja nukleinska kiselina DNK (RNK), a drugu omotač proteinske prirode. Viralne infekcije izazivaju imunski respons organizma (našu vojsku za odbranu) kojim se obično eliminiše infektirajući virus (ima i nekih virusa koji zaobilaze imunski respons kao što su oni koji izazivaju AIDA ili viralni hepatitis). Stoga, bakteriju, kao živo biće, možete ubiti (za to služe antibiotici), ali virus ne.
Genetski materijal virusa pokušava u organizmu da se širi (ili razmnožava) ili, ako je imuni odgovor jak, naša vojska opkoli taj genetski materijal i ne dozvoljava mu širenje istovremeno stvarajući antitela (još vojske) i tu virus više nema šta da traži.
Ako je imunski odgovor organizma slab virus se bez otpora širi i zauzima određenu teritoriju (u slučaju korona virusa napada gornje i donje respiratorne sisteme).
Da se vratimo na imunitet i kako ga održati ili izgraditi. Na imuni sistem čoveka utiče sve što mu se u životu događa (pozitivno i negativno). Tri stvari su najvažnije za održavanje i jačanje imunog sistema: fizička aktivnost, ishrana i misli.
Da bi bili zdravi, u pravom smislu te reči, trebamo organizovati život tako da svakodnevno vodimo računa o ove tri stvari (ne dva puta nedeljno vežbam, jednom nedeljno jedem zdrav obrok i po nekad pročitam neku zanimljivu knjigu) već svaki da vodimo računa o sva tri segmenta.
To većini zvuči nemoguće, ali to zavisi od načina života, organizacije čoveka i rutina koje svakodnevno sprovodi. Ovde ćemo navesti neke promene koje svako može da uradi (većina je tokom vanrednog stanja videla da može i da se uspori i promeni način života, a da svet ili mi nećemo propasti).
Fizička aktivnost: Fizičko telo čoveka, kompletna muskulatura, predviđena je za svakodnevnu aktivnost i kretanje jer tada jača, samoobnavlja ćelije i podiže energiju. Više od 70% čovekovog tela čini voda. Svi znamo šta se dešava sa vodom koja ne teče, postaje bara.
Da bi bila čista i nesmetano prenosila energiju mora da teče da se kreće. Praćenjem prirodnih ciklusa dana i noći telo pojačano funkcioniše tokom dana, a odmara tokom noći i stoga je i san jedan od važnih aspekata zdravlja.
Čovek bez vazduha može nekoliko minuta, bez vode nekoliko dana, a bez hrane nekoliko nedelja, srazmerno tome je isto toliki značaj onoga šta udišemo, šta pijemo i šta jedemo. Rešenje je svakodnevna umerena fizička aktivnost na što čistijem vazduhu uz ’’živu’’ vodu i prirodnu ishranu.
Ishrana: Iako nije jedini, ishrana je važan segment unosa energije i održanja imunog sistema. Kao što je poznato sva bića energiju dobijaju od sunca. Biljke prerađuju tu energiju i mi ih kroz biljke unosimo.
Životinje koje jedu biljke dva puta prerađuju tu energiju prilikom čega ona gubi svoju vrednost pa ishrana mesom daje mnogo manje životne energije (da ne spominjemo energiju koju telo potroši na varenje).
Životinje koje se hrane životinjama tri puta prerađuju energiju sunca pa ishrana njihovim mesom nije za ljudsku upotrebu. Ishrana biljnom hranom koja je gajena na čistom i sunčanom mestu je najbolja za čovekov imunitet, a sve ostalo je niže na lestvici.
Misli: koliko puta smo čuli ’’Kakve su ti misli takav ti je život’’. Svaki doživljaj, svaka misao u svakom trenutku utiče na naš život. Da li smo svesni svojih misli, da li smo svesni koji sadržaji nas okupiraju, da li smo svesni šta gledamo, čitamo, sa kim komuniciramo i koliko je to hranjivo za nas.
Ako smo svesni možemo nešto i učiniti. Za nas je najvažnije ono na šta možemo uticati i uvek se vraćamo na staru mudrost ’’Bože daj mi snage da prihvatim stvari koje ne mogu da promenim, hrabrosti da promenim one stvari koje mogu i mudrosti da ih razlikujem’’. Na svaku situaciju u životu je moguće primeniti ovu mudrost.
Ovde neću pisati o načinima kako pravilno organizovati fizičku aktivnost, ishranu i na šta usmeriti misli jer o tome postoji pregršt materijala koje se mogu pronaći na internetu, a svako od nas ima u svom okruženju ljude koji su aktivni, zdravo se hrane i pozitivno razmišljaju.
Lako ih je prepoznati, većinom su nasmejani i imaju puno energije.
Svakodnevno obratiti pažnju na fizičku aktivnost, ishranu i misli, malim koracima (promenama) krenuti što bliže optimalnom stanju zdravlja (po definiciji spomenutoj na početku) i eto nama rešenja za viruse.
Možemo učiniti sve što od nas zavisi da ne sedimo bespomoćno gledajući u televizijski ili ekran mobilnog telefona čekajući da dođe neko drugi da nas spase i donese pozitivne promene u naš život. Načina ima jedino što je potrebno je volja.
Autor : Željko Mojsilović
