Novi virus, Covid 19, dostigao je oblik pandemije i za vrlo kratko vreme promenio nam način života iz korena. U ovom periodu veoma je bitno podići imunitet i očuvati zdravlje, ali nam izolacija predstavlja dodatni izazov u ostvarenju tog cilja. Zašto je to tako?
Kada smo u kućnoj izolaciji kao prvo manje se krećemo. Nema više dugih šetnji, treninga, odlazaka na posao itd. To za posledicu može imati nagomilavanje dodatnih kilograma, zbog smanjene potrošnje energije, ali i zbog povćanog uzimanja hrane „iz dosade“.
Nagomilavanje dodatnih kilograma nije dobro za zdravlje niti imunitet, ni kod zdravih ljudi, a posebno kod osoba sa već postojećim zdravstvenim problemima kao što su dijabet, kardiovaskularne bolesti, sistemske bolesti i mnoga druga hronična stanja.
Znači prvi korak u očuvanju zdravlja i podizanju imuniteta jeste očuvanje vitke linije, ili za one koji se već bore sa gojaznošću smanjenje telesne mase za šta je sada pravo vreme! Mala zanimljivost- u medicini gojaznost se smatra bolešću i ima čak i svoju šifru u dijagnozama, E66!
Šta učiniti? Najbitnije je da se uobročimo i da sebi zactramo jasan plan obroka, bez grickanja između. U toku jednog dana treba imati tri glavna obroka i jednu poslepodnevnu užinu. Između obroka praviti razmak od oko pet časova i ne jesti barem četiri sata pred odlazak na spavanje. Kontrola porcija je takođe važna.
Ne treba se prejedati, ali takođe ne treba ni gladovati jer to na duže staze može da dovede do ponovnog prejedanja ili do nekih još ozbiljnijih posledica. Takođe, vrlo važan je izbor hrane. Obroci treba da se sastoje od zdravih namirnica kao što su povrće, mlada bezmasna mesa, riba, integralne žitarice, kiselomlečni proizvodi.
Dobre kombinacije namirnica su takođe veoma bitne. Na primer, ne bi trebalo mešati masnija mesa sa ugljenim hidratima ( krompir, žitarice, testenine…). Svaki obrok treba da sadrži dosta sveže salate kao prilog uz glavo jelo. Povrće koje jedemo sirovo, kao salatu, treba dobro oprati pod mlazom mlake vode ili čak ostaviti na kratko u rastvoru sode bikarbone i sirćeta kako bi oprali eventualne uzročnike bolesti.
Treba izbegavati prženu hranu, industrijski prerađenu hranu, previše masnu hranu, industrijske slatkiše. Sve ovo tokom izolacije može biti izazov, ali treba sebi postaviti jasan cilj i biti svestan da to nije odricanje već napredak! Slatku hranu i dezerte jesti veoma umereno u vreme poslepodnevne užine, a najblje bi bilo da se ta užina ustvari sastoji iz voća.
Treba uzimati što više tečnosti! Ovaj savet važi uvek, a ne samo u izolaciji, mada je sada vreme da na to posebno obratite pažnju. Najbolje bi bilo da ta tečnost bude voda, ali dobrodošli su i čajevi (npr.zeleni čaj, kopriva, kamilica, djumbir…) i napitci u vidu limunade i njenih varijacija. Prosečna osoba treba da popije oko dve litre vode na dan. Vodu ne treba piti neposredno pre i neposredno posle obroka, kao ni u toku obroka. Inače možemo nešto pijuckati čitav dan. Bitno je da te napitke ne zaslađujemo, a i ako ih zaslađujemo onda je odličan izbor stevija.
Kretati se što više, u skladu sa mogućnostima! S obzirom da svako od nas živi u određenom manjem ili većem prostoru, bez ili sa terase, bez ili sa dvorištem, najbolje je napraviti plan aktivnosti u skladu sa mogućnostima i naravno u skladu sa svojim fizičkim mogućnostima. Sada imate vremena i za to nema izgovora, prevnetveno zbog sopstvenog zdravlja, pa tek onda zbog estetike. Krenite da se lagano bavite nekom vrstom fizičke aktivnosti, da li će to biti šetnja po dvorištu ili vežbanje u kućnoj teretani na vama je, ali pokušajte da održavate kontinuitet. Ukoliko do sada niste vežbali krenite laganim tempom i vremenom ga povećavajte kada osetite da ste za to spremni.
Očuvanje imuniteta! Ovo je veoma bitna stavka. Kao što je rečeno na početku teksta, izolacija nam donosi dodatne izazove, a jedan od njih je i smanjeno izlaganje suncu koje za posledicu ima smanjenu produkciju vitamina D u telu. Vitamin D je veoma značajan vitamin za organizam i imunitet, zajedno sa Cinkom i vitaminom C.
Penzioneri koji žive u stanovima su posebno vulnerabilna grupa kada je i imunitet i izlaganje suncu u pitanju. Preporučuje se dodatna suplementacija vitaminom D, cinkom i vitaminom C. Iz hrane C vitamin možete uneti uzimanjem citrusa, peršuna, paprike babure, zelenog lisnatog povrća…
Izvori cinka su mlada mesa, jaja, integralne žitarice, mlečni proizvodi, soja…Vitamin D se malo teže unosi putem hrane pa je dodatna suplementacija često neophodna.
Probiotici takođe igraju važnu ulogu u podizanju imuniteta jer creva učestvuju u izgradnji imuniteta takođe. Možete ih uzeti i u vidu kapsulica, ali možete koristiti i probiotkse namirnice kao što je jogurt, kiseli kupus, kefir, jabukovo sirće u salatama…
Pored svega navedenog i detoks organizma je veoma važan za zdravlje. Dva puta godišnje, otprilike u periodu prelaska zime u proleće i leta u jesen, trebalo bi obratiti dodatnu pažnju na čišćenje organizma. Kako smo sada u periodu prelaska zime u proleće bilo bi dobro uzeti aktivni ugalj koji će nam dodatno pomoći u detoksikaciji.
Aktivni ugalj se prodaje u svakoj apoteci i pije se oko 10 dana. Bitno je da razdvojimo uzimanje uglja od terapije lekovima (ukoliko ih koristimo) barem oko dva sata i više zbog pravilne apsorpcije.
Gore navedeni saveti će vam pomoći da se osećate bolje i da očuvate zdravlje. Zapamtite, prevencija je najbolji lek. Ostanite zdravi!
Autor: Jovana Pejaković Kulić
