Kada spomenemo masti, uhvati nas blaga jeza. Iako pripadaju grupi makro nutrijenata gledamo ih sa negodovanjem ali jedemo slatko. Generalno masti imaju lošu reputaciju ali su važan element za naše zdravlje. Da bi smo sklonili strah od masti, važno je da ih što bolje upoznamo jer istina je da nisu sve masti iste.
Prvi korak ka upoznavanju masti je saznanje o njihovoj ulozi u našem organizmu:
- Energetska uloga – razlaganjem masti se oslobađa velika količina energije, 1 g masti oslobađa 9 kalorija. Višak ove energije se skladišti u ćelijama masnog podkožnog tkiva, gde se po potrebi uz pomoć hormona mogu ponovo iskoristiti.
- Gradivna uloga – masti učestvuju u izgradnji i obnovi ćelija.
- Regulatorna uloga – masti utiču na pravilno funkcionisanje polnih hormona i hormona kore nadbubrežne žlezde i regulišu temperaturu tela.
- Transportna uloga – liposolubilni vitamini (A, D, E, K) se rastvaraju u mastima. Zato je njihovo apsorbovanje u organizam moguće samo uz prisustvu masti.
- Zaštitna uloga – masno tkivo štiti telo od trauma pri udarima, pritiscima i drugim mehaničkim delovanjima na telu, pravi zaštitni sloj oko bubrega, dok potkožni sloj masti predstavlja toplotni izolator.
Drugi korak je poznavanje razlike između dobrih i loših izvora masti.
Kada govorimo o lošem izboru masti tu se ne misli samo na vrstu namirnica, nego i na način obrade namirnica. Imajte na umu da su višestruko prerađeni proizvodi (mesne prerađevine, pekarski i konditorski proizvodi) i obroci koji se pripremaju prženjem i pohovanjem izvor trans masti i štetnih materija.
- Trans masti nastaju procesom hidrogenizacije biljnih ulja u čvrste masti (kao što je margarin).
- Sagorevanjem životinjskih masti i biljnih ulja na visokim temperaturama (prilikom prženja ili pohovanja) dolazi do njihovog oksidiranja i stvaranja slobodnih radikala koji mogu da oštete ćeliju.
- Zasićene masne kiseline dugog lanca koje se nalaze u mesu mogu da dovedu do začepljenja arterija pa je onda potrebno voditi računa o količini i načinu pripreme.
Uslov za normalno funkcionisanje organizma je unos esencijalnih (nezasićenih) masnih kiselina, omega 3 i 6. U slučaju neravnoteže zasićenih i nezasićenih masnih kiselina javlja se mogućnost pojave problema sa kožom, srčani problemi, dijabetes, artritis……
Dobar izvor nezasićenih masti su: biljna ulja (maslinovo, suncokretovom sojino, kukuruzno), avokado, orašasto voće, semenke i riba.
Studije se pokazale da ishrana namirnicama sa mono-nezasićenim masnim kiselinama pozitivno utiče na regulisanje nivoa holesterola u krvi, što umanjuje rizik od nastanka srčanih oboljenja.
Ove masne kiseline imaju pozitivan uticaj na nivo insulina i glukoze u krvi što je od značaja kod lečenja dijabetesa tipa 2.
Generalno, masti pružaju duži osećaj sitosti, umanjuju “napade” gladi i tako potpomažu kontrolu telesne težine.
Sve u svemu, ukoliko se pridržavate pravila umerenosti i raznovrsnosti u ishrani, razlozi za brigu se značajno umanjuju.
Autor: Dijana Radetić
