Stiglo nam je još jedno proleće. Priroda ne staje bez obzira na virus i vanredno stanje. Podseća nas da od nas zavisi u kojoj meri ćemo zajedno sa njom učestvovati u svim blagodetima koje nam je Bog dao.
Jesmo li počeli suviše da podrazumevamo mnogo toga? Slobodu, prirodu, svež vazduh, cvrkut ptica, miris tek procvetale trešnje?
Ova pandemija je poruka da ponovo počnemo da cenimo sve ono što je zaista vredno, a mi smo tako olako podrazumevali, i tražili JOŠ, JOŠ, JOŠ…
Sve nam se pretvorilo u novac, krpice, profit, veličinu firme, veličinu i cenu auta i kuće, veličinu određenih organa i delova tela, status, ugled, ko će više mesta da proputuje, ko će više čega da kupi ….
Dosta više!
Ovo je poruka prirode da konačno shvatimo da smo svi povezani međusobno i da ne možemo živeti izolovani jedni od drugih niti od prirode.
Ovo je poruka da se vratimo pravim životnim vrednostima – LJUBAVI, SLOBODI, PORODICI, RAZUMEVANJU, PRIRODI, POŠTOVANJU, UVAŽAVANJU.
Inače nam je ovaj virus samo uvod.
Nisu li nam došle na red nesavladane lekcije? Na globalnom nivou, isto kao i na individualnom, nesavladane lekcije nam se ponavljaju, u različitim iskustvima ali svaki put u sve težoj formi.
Evo za šta ćemo izgleda konačno dobiti priliku, kroz moranje, u izolaciji jedno vreme:
- Za sve koji su odbijali da budu sami sa sobom, sada će imati i vremena i mogućnosti da se bolje upoznaju sa sobom i svojim dobrim ali i lošim stranama, da konačno bolje upoznaju sami svoje najčešće društvo, da zarone u svoj unutrašnji svet.
- Za sve supružnike ili parove ili one koji žive zajedno ali se krve, svađaju, optužuju i beže od kuće u kafanu, na posao, gde god, evo prilike kroz moranje da se konačno suoče sa dugo izbegavanim problemima i gledaju se ili razgovaraju malo češće sa osobama sa kojima dugo nisu. Pa ili će se opametiti, ili će se poubijati. Dosta više bežanja, izgleda.
- Za one koji imaju luksuzne stvari, da se preispitaju o poenti gomilanja materijalnog, u situaciji kada ne mogu da šetaju skupe tašne, odeću, cipele, satove.
- Za one koji stalno jurcaju, rade, ne nalaze vremena za odmor, došlo vreme da se uspori (ja sam ta), kada već sami ne umeju sebe da osveže, pomiluju, odmore, rasterete.
- Za one koji se ne hrane zdravo ili su pod stalnim stresom, stalno misleći ”Neće mene” ili ”Nema to veze ni sa čim”, vreme je da shvate vezu izmedju ishrane, misli, stava, stila života i imuniteta.
Priroda nas podseća na to koliko smo nemarni postali prema njoj, ali I jedni prema drugima.
Podseća nas I na ličnu odgovornost svakog od nas ponaosob, na važnost svakog učinjenog ili neučinjenog dela od strane BAŠ SVAKOG OD NAS. Vreme je da prestanemo da se krijemo iza skuta države, suseda, poslodavca, I da shvatimo da je mišljenje I delovanje baš svakog pojedinca u svakom kutku planete važno ZA SVE NAS.
Jer, “Ni jedan covek nije Ostvo, sam po sebi celina; svaki je čovek deo Kontinenta, deo Zemlje; ako Grudvu zemlje odnese More, Evrope je manje, kao da je odnelo neki Rt, kao da je odnelo Posed tvojih prijatelja ili tvoj; smrt ma kog čoveka smanjuje mene, jer ja sam obuhvaćen čovečanstvom.
I STOGA NIKAD NE PITAJ ZA KIM ZVONO ZVONI; ONO ZVONI ZA TOBOM”. – John Donn
Autor:Ana Rodić
