Čuveni hormoni sreće. Čuli smo za njih.
Pominjemo ih kad smo ushićeni, pominjemo ih kad smo nervozni, pominjemo ih kada potreba za slatkišima i domaćim pecivom raste, pominjemo ih kada gubimo apetit. Oni su naša prirodna ‚‚droga‚‚ , naš stimulans, naša motivacija, naša energija. Ali isto tako, naša potištenost, tromost, nezadovoljstvo. Kako i zbog čega ovi hormoni utiču na naše raspoloženje i ponašanje?
Ako pogledamo mnogobrojne funkcije koje obavlja naš mozak, moramo priznati da je izuzetno pametan. To mu obogućavaju neuroni- nervne ćelije, koje prenose informacije i impulse kroz naše telo. Neuroni međusobno komuniciraju putem neurotransmitera, preko sinapsi. Čitav ovaj ‚‚neuronski program‚‚ može učiniti da nekad pomislimo da sa nama nešto nije u redu. Nekad nam se čini da određene radnje obavljamo protiv svoje volje. Kako podstaći ovaj neuronski program da nam donosi benefiti, umesto da dopustimo hormonima da negativno utiču na naše ponašanje, potrebe, nagone? Kako preokrenuti ovu situaciju? Prvo, moramo razumeti na koji način ‚‚program‚‚ funkcioniše. Moramo razumeti da je naš mozak programiran da preživi. On uvek traži šta je to što nije u redu, kako bi mogao da se izbori sa tim. Hormoni nisu dizajnirani tako da čine da se uvek osećamo zadovoljno, srećno, euforično. Mozak uvek mora da bude spreman da nas pokrene na akciju i na taj način omogući opstanak.
Dopamin se sintetiše direktno iz aminokiseline koja se zove tirozin. Da da bi se ona sintetisala potrebna je druga aminokiselina- fenilalanin.
Hrana u kojoj ima najviše fenilalanina: piletina, junetina, ćuretina, riba, umerena količina mlečnih proizvoda, orašasti plodovi, integralne žitarice, pasulj, spanać,cvekla. Za podsticanje lučenja enzima koji aktiviraju ove aminokiselilne, neophodni su vitamini C i B6.
Uloga dopamina:
· Motiviše na akciju, ostvarenje ciljeva;
· Stimuliše rad metabolizma;
· Podržava cirkulatorni sistem;
· Reguliše protok informacija u mozgu;
Ukoliko ga nema dovoljno u mozgu, dolazi do gubitka entuzijazma i razvijanja nesigurnosti;
Mozak koristi dopamin kao signal telu da prestane da jede, te tako nizak nivo dopamina može igrati ulogu u prejedanju. Ovo je posebno karakteristično za osobe sa genetičkom predispozicijom ka niskom nivou dopamina.
Lučenje dopamina podstiče vežbanje, detoksikacija, muzika, određene namirnice.
Namirnice koje podstiču lučenje dopamina:
· Cvekla;
· Zeleniš, brokoli, artičoka, karfiol;
· Banane (veliki izvor tirozina);
· Jabuke;
· Lubenica;
· Semenke bundeve, susam, suncokret;
· Pšenične klice;
· Začini: kopriva, žen šen, crvena detelina…
Oksitocin je poznat kao ‚‚hormon ljubavi‚‚, Ima veliku ulogu u razumevanju emocija i razvijanju bliskosti među partnerima. Osobe sa smanjenom koncentracijom oksitocina više vremena provode sami, teže se uklapaju u timove i mogu imati probleme u socijalnim kontaktima. Bez ovog hormona naš život bi bio mehanički, bili bismo poput robota. Za žene je dodatno bitan jer podstiče kontrakcije materice tokom porođaja i podstiče laktaciju, odnosno, lučenje mleka.
Endorfin je hormon čije visoke koncentracije proizvode osećaj euforije, povećavaju osećaj zadovoljstva i suzbijaju bol, fizičku i psihičku. Ukoliko je koncentracija smanjena, povećan je osećaj bola i povećava se apetit. Naročito se javlja žudnja za slatkom i masnom hranom. Određeni postupci poput meditacije, masaže i sporstkih aktivnosti podstiču njegovu proizvodnju. Od namirnica izdvajaju se ljute papričice i čokolada.
S obzirom da organizam povezuje određene namirnice sa lučenjem endorfina (npr čokolada ili masna hrana), onda u periodu stresa ili psihičke/fizičke nelagode/bola, može se javiti pojačana žudnja za određenom namirnicom. Imamo osećaj da nam se nešto jede- a ustvari postoji potreba da se poveća lučenje endorfina. 🙂 Naime, endorfin ima dejstvo sličan dejstvu opijata. Stvara se u situacijama koje su stresne, bolne ili jako prijatne.
Serotonin je hormon koji nam donosi dobro raspoloženje. Ubrzava motorne funkcije, reguliše krvotok u mozgu, utiče na regulaciju telesne temperature, ima analgetičko dejstvo, reguliše apetit.
Kod smanjene koncentracije serotonina u nervnom sistemu, dolazi do poremećaja raspoloženja u vidu depresije. Neretka je i anksioznost. Na nivo serotonina utiče genetika, ali i to da li hranom unosimo aminokiselinu triptofan. Najviše triptofana ima u ćuretini, integralnim žitaricama, mleku, kikirikiju, semenkama bundeve, sojinom mleku, grašku, ribi, jajima, bananama. Važno je da unosimo namirnice koje obiluju vitaminima iz B grupe i složenim ugljenim hidratima. Složeni ugljeni hidrati imaju trajniji efekat od slatkiša, jer im je potrebno vreme da se razlože i apsorbuju. Prosti ugljeni hidrati iz slatkiša naglo dovode do skoka serotonina i brzo ga potroše. Najbolji efekat postiže se kombinacijom složenih ugljenih hidrata sa belančevinama. Na stvaranje serotonina utiče i određeno ponašanje, kao i razmišljanje!
Dakle, serotonin se luči neprekidno i povezan je sa globalnim osećajem zadovoljstva, dok se endorfin luči po potrebi.
Nasuprot hormonima sreće, imamo i hormon kortizol, tzv hormon stresa. Nivo kortizola varira u toku dana, pa tako, jutarnja koncentracija može biti 10 puta veća od večernjih vrednosti. Kortizol se oslobađa u naš krvotok svaki put kada je organizam pod stresom, ili upalom. Potrebno je:
- Izbaciti namirnice koje izazivaju zapaljenske procese (pohovane i pržene namirnice, krekeri, keks, kolači) i uvesti posne proteine, voće i povrće, mahunarke, cele žitarice;
- Povećati unos minerala- naročito magnezijuma, cinka i kalcijuma; Ovi minerali smanjuju zapaljenje tkiva i krvni pritisak, ublažavaju nametost mišića i sprečavaju nesanicu;
- Razgovor o problemu sa osobom u koju imamo poverenje može biti od velikog značaja.
Neki od simptoma koji ukazuju na povišenu koncentraciju kortizola:
- Škrgutanje zubima;
- Česte gljivične infekcije;
- Neraspoloženje, razdražljivost;
- Loše varenje, nadutost, konstipacija/dijareja;
- Gubitak seksualne želje;
- Bolovi i slabost u mišićima;
- Plitko i brzo disanje;
- Kožni osip, glavobolja, malksalost, tromost…
Zaključak: Razmevanje na koji način određeni hormoni funkcionišu može nam pomoći da bolje razumemo sebe i unapredimo vezu sa samim sobom. Promena načina ishrane, ponašanja i osećanja, čini da budemo zadovoljniji sobom. Ipak, treba imati na umu da je disbalans hormona nekada znatno veliki i tada su lekovi neophodni.
Bilo da su lekovi potrebni ili ne, treba razgovarati, razumeti sebe, poštovati sebe, imati volju za napretkom & znati da nikada nismo sami.
Autor: Natalija Kneselac
