Često osobe koje dođu na psihoterapiju bivaju toliko zaokupljeni svojom prošlošću i obrascima reagovanja u toj istoj prošlosti da se prosto „zakoče“ i smatraju nemogućim kada na seansi otkriju da ih je moguće menjati.
Pridavanje značaja prošlosti, stara je psihološka teza, još je Frojd isticao da je čovek onakav kako se formira do svoje pete godine. Činjenica je da prošlost ima velikog uticaja na našu sadašnjost, ali da li je istina da je njen uticaj toliko jak da utiče i na našu budućnost? Odgovor je NE.
Uticaj prošlosti…
Uticaj uslova u kojima smo odrastali, uticaj značajnih drugih (roditelja, braće, sestara, rođaka, vršnjaka, nastavnika,…) na naše ponašanje i emotivno reagovanje postoji. Na primer, ako dete kada mu se nešto ne dozvoli počne da plače i histeriše a onda mu roditelji ipak popuste ono će naučiti da je takvo ponašanje dobro jer njemu donosi korist. U novim situacijama ovakvo ponašanje se generalizuje pa dete stalno primenjuje dobro znani obrazac i sve tako dok ne uđe u svet odraslih kada ovakvo ponašanje počinje da biva beskorisno čak i štetno.
Ne možete plakati kada Vam šef saopšti da ostanete prekovremeno a vi ste baš hteli u bioskop, ili kada znate da nećete dobiti povećanje plate a baš to povećanje planirali ste za kupovinu nove luksuzne torbe. Ovakvo ponašanje se prosto u svetu odraslih ne uzima u obzir. Međutim, ako na poslu ne nailazite na odobravanje tu je vaš partner, koga ste izabrali baš da liči na vašu mamu ili tatu i da reaguje na svaku vašu suzu ili histerični izliv.
Ipak, nekada i partner ima svoje „granice“ pa onda počne da se buni protiv takvog vašeg ponašanja i vi shvatite da nešto sa tim možda nije u redu ili da je to prosto tako i da to ne možete da promenite. U prvom slučaju, ste na pravom putu da se otarasite disfunkcionalnog načina reagovanja u drugom slučaju ćete verovatno ostati bez partnera jer niko nema toliko strpljenja kao vaši roditelji.
Pored toga kako vas okolina oblikuje uvek se tu uključuje i vaš temperamet. Isti način vaspitanja i spoljnog uticaja drugačuje će se ispoljiti s obzirom na temperament osobe. U zavisnosti od toga neke osobe će usvojiti agresivne načine ponašanja a neke izbegavajuće. U svakom slučaju kada su ovi obrasci disfunkcionalni potrebno ih je i korisno menjati jer donose probleme pre svega u interakcijama sa drugima emotivnim partnerima, prijateljima, kolegama na poslu…
Promena…
Kada shvatite da vam ponašanje koje ste razvili smeta da normalno funkcionišete, potrebno je uz to da shvatite do ono nije nepromenjivo i da iako to jeste vaš obrazac ponašanja iz prošlosti vi ne morate ostati zauvek ostati njemu „verni“. Dakle, kada shvatite da našto što ste usvojili u prošlosti možete menjati to će biti prvi korak ka vašem napretku. Sledeći korak je uvid u to da je obrazac koji ste toliko puta ponavaljali u prošlosti teže menjati i da je za to potrebno uložiti vreme i trud.
Novi obrazac ponašanja se na usvaja samo uvidom da je stari beskoristan, već i njegovom primenom u novim situacijama u kojima ste primanjivali stari obrazac. Na primer, ako partner nije u mogućnosti da zadovolji neku vašu želju vi ćete verovatno po automatizmu briznuti u plač ili početi da besnite.
Međutim, ako budete stalno u svesti imali da to nije koristan način ponašanja i da na takav način možete štetiti drugima i dovesti ih do iscrpljanosti uz primenu određenih psihoterapijskih tehnika i vašeg zalaganja možete postići da se koliko toliko suzdržite od svojih izliva i prihvatite realno stanje stvari. Ono što se zna je da nije lako promeniti stare, duboko uvrežene obrasce reagovanja ali ako prisilitesebe da se par puta pa makar i nespretno približite novom obrascu ponašanja osetićete se mnogo bolje.
Da zaključimo, prošlost jeste ono što nas u velikom delu modelira, što nas čini onakvim kakvi smo danas ali ono što samo naučili u prošlosti i što nije primenljivo u sadašnjosti možemo promeniti. Istina, put je teskoban ali dostižan i donosi rasterećenje i što je najbitnije otvara niz alternativa.
Autor: Sanja Marjanović
