U vanrednim životnim okolnostima (tragedija u porodici, vanredne situacije, prirodne nepogode) od odraslih se očekuje obazrivo postupanje sa decom, naročito u komunikaciji, i verbalnoj i neverbalnoj.
Ma koliko odrasli bili uplašeni, zbunjeni ili uznemireni u datoj situaciji, deca će biti još više – energija odraslih, a naročito roditelja, preliva se na decu, a da ona sama ne umeju da se izbore sa novim emocijama. Deca ne poseduju razvijene psihološke mehanizme kojima mogu da razaznaju nivo opasnosti koji preti, niti da objasne negativne emocije koje ih preplavljuju, pa samim tim mogu suviše intenzivno ili pak upozoravajuće nezainteresovano da se postave prema problematici i da reaguju onako kako odrasli ne bi očekivali.
U vreme velikih stradanja i sveopštih nevolja, deca su skrajnuta u smislu posedovanja i razmene informacija (jer se time bave odrasli !), što kod njih može stvoriti i osećaj ogromnog straha, preterane potajne brige pa čak i anksioznosti. Deca imaju pravo da budu informisana – na odgovarajući način prema uzrastu.
Pravovremeni i staložen razgovor sa decom je jedina pomoć koju im možemo uputiti, učeći ih kako da se u trenutnoj situaciji, ali, posredno i kasnije u životu, emocionalno snađu u sličnim neprilikama.
Veoma maloj deci tragična situacija ne treba da se objašnjava, ne mogu je razumeti. Njima se pruža najveća moguća količina ljubavi, pažnje i igre. Starija deca, do 12 godina, čuće, osetiće da se dešava nešto neobično, što odstupa od redovnih aktivnosti. Sa njima je neophodan razgovor sa minimalnim objašnjenjima i lošim pretpostavkama, a sa mnogo optimizma i racionalnim, razboritim stavom da će sve loše proći.
Deca iznad 12 godina već i sama od drugara čuju ili na internetu pročitaju ponešto o trenutnim okolnostima, ako su javne i opšte. Imaće mnogo pitanja, a vi imajte strpljenja da odgovorite, jer tako smanjujete mogućnost panike i straha kod deteta, koji mogu biti izazvani slikama, tekstovima, komentarima, diskusijama drugih ljudi. Ako se može, uporedite datu situaciju sa nekom sličnom u istoriji čovečanstva, stavljajući akcenat na pozitivan ishod i pojedine srećne okolnosti.
Pred decom bilo kog uzrasta izbegavajte nekontrolisan izliv negativnih emocija, potenciranje beznađa i bezizlaznosti. Nikada nakupljen bes ne iskaljujte na detetu! Ne projektujte na dete sopstvenu nemoć i samosažaljenje! Ne pokazujte deci slike stradanja!
Umesto toga insistirajte na dobrim stvarima u životu: složenim kockicama, prelistanoj slikovnici/pročitanoj knjizi, otpevanoj pesmi, smehu uz šalu, omiljenom ručku… Insistirajte na ljubavi, slozi i razumevanju – tu je dobrobit za sve nas, naročito za našu decu!
U vanrednim okolnostima detetu je potrebna topla reč i zagrljaj! Kao i odraslima, samo još malo više!
Autor: Danijela Janković
