Da je izraz „od kolevke pa do groba najlepše je đačko doba“ tačan, znaju odrasli kada ih pritisnu brige svakodnevice, a školsko vreme postane samo lepo sećanje. U borbi sa problemima koje nosi odrastanje i sazrevanje, zaboravljamo loše iz detinjstva i mladosti, ističući druženja, lepe trenutke, bezbrižnost i dobre ocene. Zaista… zašto hvalimo školu kad se završi, a ne dok je pohađamo?
Prisetite se svojih školskih dana. Da li ste brinuli unapred, da li vam je bilo prijatno, čemu ste se radovali, a čega/koga ste se bojali… Koja osećanja vezujete za školu?
Na gore postavljena pitanja moramo najpre odgovoriti sebi iskreno da bismo mogli po(d)učiti našu decu kako da se hrabro nose sa izazovima školskog života, a da pritom u njima pronađu radost i da uživaju u školi dok traje. Prihvatanje škole odraziće sa i na sposobnost prihvatanja mnoštva novih situacija i ljudi u kasnijem životu.
Pričajte sa decom o ponašanju u školi
Nemojte objašnjavati deci šta je škola par dana pre polaska u prvi razred! Mnogo ranije, čim dete bude dovoljno razumno da shvati osnovne postavke školskog života, predstavljajte mu deo po deo te velike slagalice.
Počnite od jednostavnih stvari: sedimo i slušamo nekoliko minuta nekoga kako priča (roditelje, baku, deku, brata, sestru), igramo se igara u krugu – znamo kada je naš red, sačekamo da neko završi priču pa mi započinjemo svoju, krećemo se i igramo ne ugrožavajući druge… Osnovne postavke ponašanja u društvu zapravo su školska pravila koja treba poštovati. Kada pravila ponašanja postanu za dete rutina – u kući, u gostima, na javnom mestu – primena istog modela u školi za dete neće biti nepoznanica, pa samom tim neće mu biti ni teško, niti strašno.
Decu plaši ono što ne znaju! Za decu koja u kući nisu naučila pravila ponašanja, pristajanje na model interakcije sa drugima u kolektivu može biti izuzetno težak.
Ističite igre i kreativnost
Škola je igra! Veliki i mali odmori, produženi boravak, časovi veština, grupni rad, izložbe i priredbe, sve su to momenti istinske radosti i kreativnosti. Predstavite deci ukratko navedene aktivnosti. Naravno, najviše će se raspitivati o velikom odmoru i njemu će se najviše radovati, ali insistirajte i na značaju samog kreativnog rada na času (crtanje, lepljenje, pevanje).
Objasnite detetu da neće sve vreme sedeti u školi pišući i računajući. Biće zanimljivih poučnih igara, glume ili čitanja po ulogama, udruživanja u grupe da bi se nešto nacrtalo ili napravilo. Biće i smešnih momenata koji oplemenjuju dan.
Opišite im iz svog iskustva proslave praznika, izložbe i priredbe; neka požele da njihov crtež bude izložen ili da recituju, pevaju sa drugarima. Neka osete da svojim kreativnim radom i zalaganjem mogu ulepšati dan, unaprediti drugarstvo i osnažiti školsku zajednicu.
Znanje jeste važno, ocene nisu
I to je istina. Uverimo se tek kada odrastemo i kada bude kasno da ispravimo emocionalnu štetu koju je nanelo jurenje za peticom, zavist prema tuđem uspehu, suze zbog loše ocene… Ne dopustite detetu da se ijednog momenta oseti nedostojnim, nesrećnim ili poraženim zbog loše ocene!
Savremeno doba nas već uveliko uverava da su socijalne veštine i emocionalna inteligencija ključ uspeha u mnogim poslovima i svim životnim sferama. Setite se ocene iz nekog predmeta u drugom ili petom razredu. Koliko je ta ocena sada zaista važna, a koliko je važno znanje koje ste vredno sakupljali gradeći svoj saznajni i vrednosni sistem…
Ne čekajmo prve suze i tremu da razgovaramo sa detetom i da mu predočimo lepe školske momente. Ne čekajmo da posumnjaju u svoje sposobnosti i postignuća da bismo ih onda uveravali da ocena nije važna. Ne čekajmo da naša deca porastu i počnu da rade da bi sa setom prokomentarisala kako im je u školi bilo najbezbrižnije. Ne dozvolimo da školu ne vole kad je pohađaju, već da je vole kad se završi.
Zarad njihove sreće, neka taj period života bude zaista lep!
Autor: Danijela Janković
