Izvor: coolantarctica.com
Bliže nam se praznici i mnogi od nas će ih iskoristiti da napuste svoje domove i pođu na manje ili veće putovanje. Drugi će, pak, doći iz inostranstva da obiđu svoje najmilije. Stoga se čini da je sada pravo vreme da saznamo nešto više o tome kako utičemo na životnu sredinu svaki put kada nam noge vide put.
Film „Kako pojesti Uskršnje ostrvo“ prikazan na ovogodišnjem Grin festu podstakao me je na razmišljanje. Svi mi volimo da putujemo i vidimo neko novo mesto, ali šta se dešava kada hiljade i milioni ljudi žele da posete isto mesto?
Izvor: tripulous.com
Dešava se to da je turizam odgovoran za 8% globalne emisije gasova staklene bašte, da na mnogim mestima „niču“ hoteli i drugi ugostiteljski objekti bez ikakve procene uticaja na životnu sredinu i dozvole za gradnju.
Dešava se to da su ostrva, plaže i druge poznate turističke destinacije preplavljene otpadom. Zamislite da svakoga dana viđate desetine puta više turista nego svojih sugrađana.
Ipak, turizam nije ni DOBAR ni LOŠ, on ostvaruje i pozitivne i negativne efekte kako na životnu sredinu tako i na ekonomiju, kulturu i društvo.
Neki od negativnih uticaja turizma na životnu sredinu su:
- erozija zemljišta
- povećano zagađenje vazduha, vode i zemljišta
- gubitak prirodnog staništa
- povećan pritisak na ugrožene vrste
- povećan rizik od šumskih požara
- kompeticija lokalnog stanovništva za resurse kao što je voda, hrana, energija i dr.
Istraživanje koje predviđa uticaj turizma na životnu sredinu do 2050. godine ukazuje da će se potrošnja resursa od strane turističkog sektora utrostručiti u narednih 20-40 godina.
Čista voda je jedan od najkritičnijih resursa budući da se na turističkim destinacijama koristi u mnogobrojnim hotelima, bazenima, na golf terenima. Veliki broj turista znači veliku potrošnju i stvaranje velikih količina otpadnih voda koje se često ne prerađuju.
Takva voda sadrži mnogo nutrijenata koji stimulišu namnožavanje algi. Namnožene alge mogu na primer da prekriju korale koji tada ne mogu normalno da se hrane filtracijom vode, pa dolazi do njihove smrti i izbeljivanja koralnih grebena. Otpadne vode menjaju salinitet i obojenost voda u koje se izlivaju i značajno utiču na sastav životnih zajednica.
Izvor: seagoinggreen.org
Danas je let avionom postao široko dostupan vid transporta i definitivno je glavni izbor kada je u pitanju putovanje na veće udaljenosti. Broj internacionalnih turista prošle godine je iznosio 1,4 milijarde od kojih je 50% letelo avionom na željene destinacije.
Ne treba zanemariti ni velike kruzere koji su prošle godine prevezli 26 miliona turista. Oni istovremeno oslobađaju gasove staklene bašte, bacaju velike količine ostataka hrane u mora kao hranu za ribe i otpuštaju otpadne vode direktno u okean. Prošle godine vršena je analiza 77 velikih kruzera i utvrđeno je da su svi osim jednog koristili najgore moguće gorivo od svih prisutnih na tržištu. Iz tog razloga vazduh oko kruzera je veoma zagađen, kao da ste u centru metropole.
Ekosistemi koji su najugroženiji, osim koralnih grebena, jesu alpski regioni, kišne šume, močvare i mangrova šume. Ovakva mesta su veoma privlačna turistima što podstiče gradnju turističkih kompleksa i infrastrukture, ali i samo kretanje turista ima bitan efekat.
Kretanje velikog broja turista uništava okolnu vegetaciju i zemljište. Biljke bivaju prelomljene i menja se njihovo rasprostranjene, a zemljište gubi organsku materiju, menja se njegova poroznost i propustljivost za vodu i vazduh i često dolazi do erozije.
Broj turista koji posete nacionalni park Jeloustoun iznosi preko 4 miliona godišnje. Ljudi postaju najbrojniji sisari u ovom nacionalnom parku, kako kaže njegov bivši nadzornik. Park je prošle godine potrošio 28 hiljada dolara samo na sapun za ruke u toaletu za turiste, a čak 80 hiljada dolara za čišćenje istih toaleta.
Bitan problem predstavlja i namerno ili slučajno unošenje invazivnih vrsta. Tako Sejšelska ostrva imaju veliki problem sa mačkama, pacovima i drugim invazivnim vrstama koje uništavaju njihovu nativnu floru i faunu i stvaraju štetu vrednu 20 miliona dolara godišnje.
Sve više turista i naučnika na Antarktiku predstavljaju veliku pretnju budući da su na njihovoj odeći i opremi pronađeni polen i delovi biljaka sa drugih kontinenata.
Mnoge od tih vrsta biljaka su prilagođene hladnijim uslovima jer je nošena ista oprema. One ne mogu da se razvijaju na ledu, ali uz globalni porast temperature šanse se mogu promeniti.
Turizam, a pogotovo izleti u prirodu, uslovljeni su upravo ljubavlju prema prirodi i biodiverzitetu, ali paradoksalno, preteran turizam ugrožava biodiverzitet od koga najviše zavisi…
Pozitivni efekti turizma se ne mogu poreći, a neki od njih su:
- povećan prihod koji omogućava zaštitu ugroženih oblasti
- podizanje globalne svesti o određenim pitanjima
- poboljšanje lokalne ekonomije i više radnih mesta
Dakle, turizam je poželjan, ali mora se regulisati kako bi dobre strane prevagnule. Da bi turizam opstao, moraće dosta da se menja.
Kako to uraditi?
- kontrolom broja turista u zaštićenom predelu
- zatvaranjem lokacija koje su previše ugrožene
- biranjem kompanija koje poštuju postavljene standarde
- biranjem alternativnih načina transporta (autobus, voz, bicikl kada je moguće)
- odsedanjem u jeftinijim smeštajnim kapacitetima ili onima koji uvode nove standarde u skladu sa zaštitom životne sredine
Za kraj se nadam da ćemo puno putovati i videti nebrojene lepote naše planete, ali sa malo većom obazrivošću, znanjem i poštovanjem. ☺
Autor: Milica Ilić – Ekoblog
