Kako sam i sama bezbroj puta naletela na nerazumevanje lekara i neprihvatanje postojanja osobine visoke osetljivosti nervnog sistema, dobijala pogrešne dijagnoze i etikete zbog svojih somatizacija (astma, hronična infekcija koksakijem B, razmažena, previše prima k srcu, nezrela…), smatram da je moja lična i profesionalna dužnost da širim svest i informacije o njoj.
To me je motivisalo i da obradim temu o tome kako stručnjaci mogu ostvariti bolju komunikaciju sa visokosenzitivnim osobama. I naravno, kako da na taj način budu uspešniji u svom poslu i gledaju širu sliku – čitavog čoveka, a ne samo simptome.
Upravo dr Elejn N. Aron, svetski ekspert za visoku senzitivnost, u svojoj knjizi The Highly Sensitive Person, direktno savetuje medicinske radnike:
– Visokoosetljivi ljudi više osećaju stimulacije i lako su prijemčivi za finese. Situacije koje su za druge umereno uzbudljive, za hipersenzitivne su previše uzbudljive. To znači da visokosenzitivne osobe brže i lakše dožive uzbuđenje. Tako u medicinskom kontekstu, oni mogu izgledati kao da su anksiozni ili čak neurotični.
Moj lični primer baš potvrđuje ovo. Ležala sam skoro bez ičega na sebi u ordinaciji u kojoj je bio otvoren prozor (zimsko doba) i čekala doktorku da mi uradi neki ultra zvuk. Počela sam da se tresem. Rekla mi je zabrinuto, rezultati su u redu, ali Vi se tresete kao da ste neurotični. Da Vam dam nešto za smirenje?
Tada nisam znala da sam visokosenzitivna, ali sam znala da sam zimogrožljiva. Pridev “neurotična” odzvanjao mi je mesecima u glavi, iako se na psihološkim testovima i razgovorima ispostavilo da kod mene nema nikakve patologije. Kada sam saznala sa sam visokoosetljiva, bilo mi je jasno i zašto sam se tresla u toj ordinaciji.
Dr Aron još savetuje:
– Ako ste neljubazni ili im dodajete još više stresa, neće pomoći da sa vama komuniciraju bolje. Visokosenzitivni ljudi su najčešće vrlo savesni i kooperativni kada to mogu.
– Visokosenzitivni ljudi su veoma fizički svesni (bolje osećaju svoje telo od drugih) tako da kao pacijenti mogu da imaju veoma važne informacije za vas, ako želite da čujete.
– Niko ne sluša i ne komunicira dobro kada je pod stresom. Ohrabrite pacijenta da se pripremi za razgovor (pregled), da napravi podsetnik sa simptomima i pitanjima za vas. Takođe, ohrabrite ga i da zapisuje šta mu govorite i ostavite mu šansu da može naknadno da vas kontaktira, ako mu nešto ne bude jasno. Već će sama ta mogućnost značajno smanjiti nivo stresa.
“Svesnost o postojanju visoke osetljivosti nervnog sistema može biti od pomoći svakom profesionalcu kada mu dođu klijenti sa urednim analizama i testovima, bez dijagnoze nekog telesnog ili mentalnog poremećaja, a koji se i dalje osećaju loše. Znanja o ovoj osobini mogu doprineti boljem razumevanju i pristupu visoko osetljivim osobama u terapeutskom radu”, Svetlana Prokić, diplomirani psiholog
Reference: Aron N, Elaine, Ph.D. (2015) The Highly Sensitive Person. London, UK: Thorsons
Autor: Vesna Mirilo
