Samim začećem smo inicirani u odnos sa spoljašnjim svetom, koji ostavlja različite utiske našem biću. Sam taj odnos deo je razvoja određenih funkcija. Jedna od dimenzija na koji taj odnos utiče jeste psihička dimenzija života. Tokom celog života stičemo iskustva koja deluju na naš organizam tako da upoznajemo našu okolinu i njoj se prilagođavamo. Sam organizam upravljen je univerzalnimzakonima u saradnji sa spoljašnjim svetom, te na taj način samo iskustvo uopšte i nastaje.
Poslužićemo se Frojdovom postavkom psihe da bi bolje objasnili strukturu ovogfenomena. Frojd je psihičko biće podelio na EGO, SUPER-EGO i ID. Ovi činioci, zajedno sa hipotezama o seksualnosti, svojim međusobnim saobraćanjem rađaju regulativne principe kao što su cenzura, represija, sublimacija, i drugi. Ovi regulativni principi proizilaze upravo iz naše sposobnosti prilagođavanja kaofaktora opstanka u svetu. Svaki princip ima svoju ulogu koja je određena potrebama ovog procesa adaptacije.
EGO je izraz psihe, što se reflektuje na mestu gde se senzorni stimulusiprocesuiraju i pretaču u misli, gde se stvaraju reakcije na odredjene stimuluse, učilogičko razmišljanje, rešavanje zadataka i drugo- naš um. Upravo ovde se može videti kako naš ego komunicira i interreaguje sa okolinom. SUPER-EGO su moralni utisci i predstave našeg kolektivnog društva koje u svesti tretiramo kao ideal ponašanja. ID je priliv libida (seksualne energije) u psihu, onog primitivnog,iracionalnog, instinktivnog.
ID koristi EGO kako bi se izrazio. Kao što SUPER-EGO kontroliše šta će se izraziti i na koji način, usmereno prema standardima koje smo usvojili od društva i okoline. Ego je taj koji vrši harmonizaciju druga dva činioca. Kada Ego nije u mogućnosti da harmonizuje pritisak, na scenu stupaju nesveniprocesi, gde se sadržaj dalje sublimira, represira ili cenzuriše u zavisnosti od personalizovanog dela ovog aparata. Ovi regulativni principi za nas znače preživljavanje u direktnom smislu jer nam omogućavaju da se nosimo sa realnošću.
Pošto smo utvrdili da je EGO izraz našeg psihičkog života u svetu, samim tim je i refleksni put. Refleksi su usvojeni načini reagovanja na stimuluse iz okoline. Taj put je pod utiskom mnogih činioca kao što smo već napomenuli, pa samim tim sami refleksni odgovori. Ono čemu dajemo na značaju, svesno ili nesvesno oblikuje ovaj proces. Ako smo svesni, onda refleks ima usmereni cilj, a ako smo nesvesni onda cilj nije oblikovan i pod utiskom je nagona, kompleksa i mnogih drugih činioca koji vladaju atmosferom nesvesnog. Jedina stvar koja dobija oblik kod nesvesnog izražavanja je personalni deo nesvesnog sadržaja koji se prikazuje ovim refleksnim putem.
Od okolnosti takođe zavisi šta ćemo prikazati kao odgovor ovim refleksnim putem pošto nam okolnost pruža stimulans koji smo mi povezali sa određenim činiocima u nama, a i od samih ustaljenih puteva ovih mehanizama. Ustaljeni refleksi su oni koje smo izabrali kao jedine moguće odgovore na različite draži iz okruženja. Usvajanje nekog određenog refleksa se dešava iz više različitih razloga kao što su: traume, neznanje, obrazovanje, nivo svesti o situacijama u kojima se nalazimo, te kompleksi kao i mnogi drugi činioci.
Nemogućnost opažanja refleksa u momentu odvijanja nam govori to da svest ne učestvuje u procesu. To nam može potvrditi primer ruke koja afektivno (bez svesti) beži od bolnog iskustva, npr. vrele ringle. Takođe, po istom prinicipuimamo refleksne reakcije u psihičkoj dimenziji na sva dešavanja u kojima se nađemo, a sve u cilju oslobađanja pritiska koji se time stvara između različitih psihičkih funkcija. Sve ovo nam potvrđuje da i psihički procesi imaju svojmaterijalni izraz, te svi ovi činioci i postoje samo u relaciji ka materijalnom svetu. To nam dalje implicira da svet (naše okruženje) daje odgovore (u nedogled) na naše sopstvene reakcije, reflekse i postavke. Iz ovoga izvodimo da postoji uzročno-posledični sistem odvijanja realnosti. Ako nam neki od ovih refleksnih reakcija prave probleme na svakodnevnom nivou, moramo prvo povećati svesnost o njima i uopšte samog psihosenzomotornog sklopa.
Podizanjem svesti, koju postižemo opažanjem i edukacijom, možemo da osvestimo sve ove fenomene i preoblikujemo psihu, tj.sopstvene modele refleksnih reakcija na date stimuluse. Upravo kroz tehniku posmatranja sebe u odnosu na svet možemo presretati reflekse i odbaciti određene, modele ponašanja, čime sebi možemo dati prostora za priliv novih znanja ali i konstantnoj promeni koja prati dinamiku života materije. Naš životni vek je kratak. Mnogi ustaljeni modeli ponašanja mogu nas sputavati u tome da živimo ispunjeniji i oslobođeniji život. Veoma je bitno imati u vidu na koji način naše psiho-fizičko telo sarađuje sa svetom oko sebe, kao i same izvore funkcija koje su nam date. Polazeći od sebe, budimo bolji i za sve druge.
Autor: Jelena Trivić
