Reproduktivno zdravlje je sastavni deo nas, a mi smo rođeni zdravi sa sposobnošću da se prirodno množimo činom ljubavi, želje i najjačom seksualnom silom. Prkošenju prirodnim procesima se možemo oduševljavati, raznim tehnološkim dostignućima, koji izgleda služe svemu osim životu. Prave se ljudi – veštački. Prvo dete začeto vantelesnom oplodnjom je rođeno 1978 god.
Jako bih volela da upoznam taj život, da osetim tu vitalnost. Veštačku dušu još nismo napravili, bar ne da ja znam. Totalno je deplasirano začeti život prirodnim putem, a ustvari je sve manje to moguće. Zaista postoje mnoge tegobe reproduktivnih organa i kod muškaraca i kod žena. One predhode problemu plodnodosti, ali su jako lepo rešivi i odraz su nas i našeg odnosa prema sebi i svojoj seksualnosti, naših želja i sputanosti svojih strasti. Ako smo deo ovog eko-sistema kako jedino naša vrsta ima problem sa reprodukcijom?
Kada čitam napisane razloge nemogućeg prirodnog začeća i sa muške i sa ženske strane, ne mogu da ne pomislim “kada će voditi ljubav” pri svim tim analizama, objašnjenjima……i zamislite samo kod 10% parova navodno pronađu uzrok. I onda kreće terapija, koja osim tela i duše razara i ono malo nade da će se stvoriti jedna ljubav, jedan život. Hvale se na vestima da je žena rodila u sedamdesetim, a mladi imaju problem reprodukcije i već su im objasnili da ako posle 35 godine pri redovnim seksualnim odnosima, duže od 6 meseci ne dođe do začeća , par se smatra neplodnim. Ma ko to kaže?
Pritom, ne daju garanciju ni posle svih tih hormona, a ne govore ni o štetnosti, ni o produženom dejstvu, a to su naša tela. Za mene je trudnoća, život, čudo, blaženstvo. I kada govorimo o mogućnosti prirodnog začeća i o svim stvarima koje trebaju da se poklope određenog , samo jednog plodnog dana ovulacuje, začeće je stvarno čudo života.
Volela bih da se svi parovi, sve ljubavi okrenu sebi, svojim željama, potrebama, zajedništvu. Tek onda treba da pričamo o problemu začeća. Zašto da nam bilo ko objašnjava i određuje šta mi možemo, a šta ne. “Problem” je u nama i deo je samo našeg puta. Ne može svako sa svakim, čak ni u toj trenutnoj želji. Život zna zašto. Ukoliko ima života u paru, biće i života stvorenog time. Teinog tatu sam upoznala posle njegovog desetogodišnjeg braka u Australiji. Posedovao je papir o nesposobnosti reprodukcije zbog sporih spermatozoida……Ko li se usudio da to napiše, kaže…..? Ko to zna život? Život je život, a mi smo mu važni.
Tegobe reproduktivnih organa
Sve je više parova koji se još uvek , zbog određenih problema ne mogu ostvariti kao roditelji. Klasična medicina pruža invazivne, hormonske i za ženski organizam jake terapije ili metode. Hormon predstavlja hemijski signal između ćelija, a ćelija je osnova svega, zato mislim da se ti hemijski signali ne trebaju dirati. Kao i sve tegobe na našem telu, rezultat su naših osećaja i stanja životne sile. Mi smo zbog određenih osećaja, koji nisu kanalisani , doveli u pitanje energiju određenih organa koji su povezani sa određenim osećajima. Kao sto smo mnogo puta spominjali, nijedan problem nije tu bez razloga.
Nesvesnost sopstvene seksualnosti, zacrtana uverenja, naučeni stavovi u vezi partnerskih odnosa i naravno doživljaj partnerskog odnosa i partnera, dovode do problema reproduktivnih organa. Problem mesečnog ciklusa, bolne menstruacije, vaginalne infekcije, neplodnost……sve su to problemi koji se manifestuju zbog načina na koji doživljavamo sopstveno telo, seksualnost, partnerske odnose i partnera.
Često se potisnute stvari prikazuju kroz mali broj spermatozoida, neprohodnost jajovoda, poremećajem ovulacuja…..Mnogi pokušaji naveli su dosta parova da pomoć potraže u homeopatiji, jer ona kao holistički metod obuhvata sve i nežno i prirodno rešava fizičke manifestacije stanja vezano za najjaču seksualnu energiju. Mnogima i pomaže u pripremi da lakše prođu određeni medicinski poduhvat, ako je to potrebno. Reprodukcija je data nama kao mogućnost produžetka svoje porodice i razvoj sebe kao roditelja, ali deca se ne prave samo seksom.
Autor: Ivana Malenko
