Većina ljudi je zainteresovano za psihološko testiranje/procenu nekih svojih osobina ili sposobnosti. Često na internetu ili u časopisima možemo naići na različite testove kojima se procenjuju neke karakteristike ljudi. Ipak, ovi testovi nisu pravi ili stručni testovi. Skorovi na ovim testovima ne mogu pružiti bilo kakvu valjanu informaciju o osobini koju navodno mere. Šta karakteriše „prave“ psihološke testove saznaćete u ovom tekstu.
Proces izrade psiholoških testova
Izrada psiholoških testova obuhvata više faza. Za početak se definiše predmet merenja. Obično se kao predmet merenja kod psiholoških testova uzimaju neke osobine za koje se smatra da su u većoj ili manjoj meri prisutne kod uzorka ispitanika koji se ispituje. Na primer, najpopularniji testovi mere osobine ličnosti i intelektualne sposobnosti (testovi inteligencije). Ovi testovi se koriste u školama, prilikom selekcije za određene poslove a često ih ljudi na svoju ruku koriste kao bi „izmerili“ date osobine kod sebe.
Predmet merenja se dalje, na osnovu teorijskih i empirijskih saznanja deli na manje celine indikatore. Zatim se indikatori dele na još manje celine koje se nazivaju ajtemi ili stavke. Ajtemi ili stavke su zapravo rečenice ili tvrdnje koje se nalaze u testu. Zadatak ispitanika je obično (kod testova ličnosti ili merenja stavova) da se na određenoj skali izjasne u kom stepenu se slažu sa određenom tvrdnjom (npr. ispitanik treba da odgovori u kojoj meri se slaže sa tvrdnjom: „Volim da sam okružen velikim brojem ljudi.“). Stavke ne moraju biti samo rečenice. Kod testova inteligencije to su određeni zadaci i od ispitanika se zahteva da zaokruže tačno rešenje.
Kada se sačini prva verzija psihološkog testa ajtemi (tvrdnje/zadaci) se podvrgavaju preliminarnoj proveri na manjem uzorku ispitanika. Ovo je tzv. pilot istraživanje koje služi da se određenim naučnim metodama (diskriminativnost, pouzdanost,valjanost, reprezentativnost) odredi u kojoj meri su određene stavke pogodne da se uvrste u test za merenje određene karakteristike. U psihologiji postoji posebna naučna disciplina psihometrija koja se bavi isključivo principima merenja psiholoških pojava i konstrukcijom psiholoških testova i drugih psiholoških instrumenata.
Standardizacija psiholoških testova
Ono što u najvećoj meri razlikuje „prave“ psihološke testove od ostalih testova jeste standardizacija. Nakon pilot istraživanja, psihološki test se zadaje velikom ili tzv. reprezentativnom uzorku ispitanika kako bi se izradile norme testa. Na osnovu normi rezultat svakog pojedičanog ispitanka se upoređuje sa rezultatima ostalih ispitanika koji pripadaju istoj populaciji. Šta to zapravo znači? Kada neka osoba uradi određeni psihološki test i dobije nekakav rezultat (sirovi skor), taj rezultat sam po sebi ništa ne znači ako se on ne uporedi sa rezultatima na testu, drugih ispitanika koji su isti sa tom osobom po uzrastu, obrazovanju, polu, nacionalnosti i dr.
Ovo upoređivanje se vrši uz pomoć normi (do kojih se dolazi posebnim psihometijskim metodama). Tako možemo da kažemo da je neka osoba na osnovu svog rezultata bolja ili gora od 70% pripadnika svoje populacije. Na primer, Marko Marković, koji ima 25 godina, i muškog je pola je bolji od 55% svojih vršnjaka istog pola, iz Srbije, na testu intelektualnih sposobnosti. Često se dešava da postoje psihološki testovi koji su standardizovani za populaciju ispitanika npr. iz SAD-a ali ti testovi nisu primenljivi na populaciju ispitanika koja živi u Srbiji.
Zadavanje i tumačenje psiholoških testova
Zadavanje psiholoških testova i njihovo tumačenje obavalja stručna osoba-diplomirani psiholog koji ima teorijska i praktična znanja o zadavanju i karakteristikama konkretnog testa. Na primer, ako osoba radi test ličnosti „Velikih pet“ i ima određen skor na subskali Neuroticizam, psiholog treba da zna šta to znači u konkretnom teorijskom kontekstu koji je vezan za taj test i kako skor na ostalim subskalama npr. Ekstraverzija, Otvorenost i sl. u kombinaciji sa ovim skorom opisuje datu osobu. Do standardizovanih psiholoških testova mogu doći isključivo diplomirani psiholozi i oni se kupuju u Društvu psihologa Srbije.
Izrada pravih psiholoških testova je ozbiljan i dugotrajan proces zasnovan na proverenim naučnim metodama. Koliko je ovaj proces ozbiljan govori u prilog činjenica da postoji posebna naučna disciplina (psihometrija) koja se bavi isključivo pitanjima psihološkog merenja. Prema tome, testiranje uz pomoć testova koji se nalaze na internetu ili u časopisima može biti zabavno ali vam ono neće dati validnu informaciju o vašim karakteristikama ličnosti, intelektualnim sposobnostima i sl.
Autor : Sanja Marjanović
