SVETA ženska energija

„Nekada davno, postojala je jedna veoma nežna žena koja je plenila svojom ljubavlju, harizmom, veselošću, razumevanjem, podržavanjem. Svima kojima je trebao isceliteljski dodir, dolazio bi kod nje na porciju razgovora i uživao u njenom nežnom glasu. Njene reči bi isceljivale jer je ona svojom ljubavlju terala ljubomoru, zavist, pakost, mržnju, bol i tugu. Kada bi je pitali kako može da razume svu nepravdu sveta i kako može da isceli i najtužniju  osobu, ona bi im rekla:

„Ujutru kad ustanem, prvo što uradim jeste da se zahvalim  što sam i danas otvorila svoje plave oči, a zatim se uzemljim kako bih svu vašu bol prihvatila i pustila je kroz svoje noge u Majku Zemlju i na taj  način sam zaštićena, svesna svoje snage, svesna svoje ljubavi i samim tim znam i vama kako da pomognem. Uveče, pred spavanje, obavezno uradim ritual isceljivanja na sebi i posvetim sebi neko vreme u kom istinski uživam sama sa svojim bićem.“

Ljudi su je nastavili posećivati  i dobijati od nje njene blagodeti dok se jedno jutro, pre nego što je stigla da se uzemlji i zahvali na još jednom dobijenom danu, nije pojavio muškarac koji je želeo da je zavede i ima samo za sebe. Tako ne uzemljenu i nesvesnu svojih vrednosti, žena je vrlo lako pala pod čari stranca i rešila da ode sa njim. On se odlučio na taj čin jer je živeo u domu u kom nije bilo ni malo ljubavi i gledajući je iz prikrajka kako isceljuje svojom ljubavlju, razumevanjem, podržavanjem, poželeo je sebično da je ima samo za sebe, da samo njemu pruža ljubav. Ona je krenula za njim, potpuno nesvesna sebe i počela je da daje svu svoju energiju njemu.

Neko vreme  je taj odnos uspevao i čovek se osećao sve bolje, dok je ona tiho kopnila. Mislila je da će sreća što se on oseća dobro da je spasi, ali nije. Vremenom je venula, mršavila i gubila sav sjaj zbog kojeg se muškarac i zaljubio u nju. Da, on se zaljubio, ali nije voleo. Nije voleo jer nije znao šta znači voleti, jer u svojoj kući nikad nije bio istinski voljen. Gledajući je kako kopni, bio je ljut što ona više nije mogla da mu pruži ljubav koju je toliko želeo. Počeo je da joj prebacuje kako je ista kao i njegova majka i svi koji su bili nekad oko njega u porodici, a ona se trudila još više ljubavi da da, ali ljubavi nije bilo.

Jednog dana, kada se vratio kući i video da ona više ne može ni da stoji koliko je energije izgubila, brzo je podigao i vratio u kuću u kojoj je nekad živela. On jednostavno nije znao da voli i uplašio se, uplašio se odgovornosti za njen život kad ju je video tako bespomoćnu. Vratio ju je u njenu kuću, koja je i sama izgubila sav sjaj i otišao. Žena je ostala sama sa sobom. Dugo je plakala i patila jer je ostavljena. Dugo nije mogla da se seti kako je to biti voljen, dok se jednog trena nije prisetila svojih malih rituala. Onako iznemogla, ujutru je ustala i sa suzama u očima zahvalila na tome što je i dalje živa i što je danas otvorila sada već svoje sivkaste oči, a potom bi se uzemljila.

U tom trenu, osetila je snažan nalet iz Majke Zemlje koji ju je podsetio da je voljena i koji ju je podsetio koliko je važna i bitna samoj sebi, pa onda  i celom svetu. Žena je već sada sa daškom nade u srcu nastavila da se posvećuje sebi, da se priseća ko je ona to bila, da se vraća svojim potrebama i svojim navikama, i vremenom njeni obrazi postajali su rumeniji, njene usne crvenije, njene oči plavlje, a njena energija širila je svoju auru ponovo nesvesno prizivajući ljude da je posete i traže pomoć. Žena je shvatila da samo ako je uzemljena, zadovoljna sobom i svesna svojih vrlina, mana, svesna svoje odgovornosti, ljubavi, da može da voli i da bude voljena. Sve ostalo je samo požuda, strast i ljubav zasnovana na animalnim pogledima, na strahovima i površinskim potrebama.

Da bi jednog dana, na njena vrata pokucao muškarac koji ju je ostavio. Došao je sa suzama u očima, moleći je da mu se vrati i da mu oprosti. Žena ga je primila u svoju kuću, spremila mu topli napitak, sela pored njega i uhvatila ga za ruku. Nežno ga pogledala i rekla:

„ Sve je u redu. Opraštam ti. Nisi ti ni bio svestan šta činiš, a nisam ni ja. Ti mene nikad nisi voleo. Bio si zanesem onime što ja radim i kako se ja ponašam, ali mene nisi voleo. I to je u redu. Nisam ni ja tebe čim sam sebi dopustila da ti dam svu svoju energiju. Mi smo se našli na polju posesivne ljubavi. Ti si je želeo jer je nisi imao. Ja sam želela da osetim kako je kad te neko voli zaboravivši da se prvo uzemljim i osetim ljubav prema samoj sebi. Nismo mi jedno za drugo, ali smo jedno drugom bili važna lekcija.  Želim ti da oprostiš svojoj porodici što nije bilo ljubavi u njoj. Da se otvoriš i uzemljiš kako bi našao ženu kakvu zalužuješ. A ja.. ja ću da ostanem uzemljena i da čekam čoveka koji je isto tako uzmeljen kao ja.“

Nežno ga je pomilovala po licu, a zatim obrisala suze koje su mu se spuštale niz obraze. Znala je da je danas posadila seme uzemljenja u njegovo srce i znala je da će i on sam uskoro naučiti da oprosti. Ispratila ga je do vrata, snažno zagrlila i zahvalila se na lekciji koju joj je pružio. Zatvorila je vrata za njim i nastavila da cveta u svojoj energiji čiste ljubavi sa nadom da će upoznati čoveka isto tako otvorenog i uzemljenog kao ona…“

Drage vlasnice svete ženske energije, sve ste vi svojim rođenjem dobile pravo na ovakvu energiju. Sve ste vi sposobne da je proizvodite i da isceljujete njome sebe i druge. Samo, većina vas nije uzemljena i nije svesna svojih sposobnosti i darove koje ste od Univerzuma dobile. Kao neko ko je uspeo da se uzemlji i da izađe iz cikličnog kruga gubljenja energije, iskreno vas molim da čujete sebe. Da čujete taj glas u sebi koji vas zove da se vratite sebi i svojoj primarnoj energiji.

Ne možete lečiti druge, ako pre toga niste izlečile sebe. Ne možete voleti druge ako pre toga niste istinski zavolele sebe. Ne možete pomagati drugima, ako pre toga niste pomogle sebi.

Neka vam bude odluka od danas da ćete svakog dana pronalaziti vreme za sebe i buditi u sebi svetu žensku energiju. Neka vam bude odluka od danas da ćete sebi biti na prvom mestu i da ćete sebe najviše voleti…

Od srca,

Autor: Maja Pešić