Svi smo čuli za crevnu floru. Obično nam je poznata iz perioda kada idemo na putovanje i onda imamo problem sa varenjem, dijarejom. Zašto se ovo dešava baš tada? Zašto baš pred ispit, ili drugi bitan događaj? Zašto se razbolimo kada se hranimo neredovno i zašto smo nervozni? I konačno, da li smo uopšte znali da se više od 70% imunih ćelija nalazi upravo u crevima?
Da krenemo od početka. Crevna flora podrazumeva sve mikroorganizme koji žive u našim crevima. U digestivnom traktu živi skoro 500 različitih vrsta bakterija. U tom skupu su kako štetne, tako i one korisne bakterije. U zdravim crevima održava se ravnoteža između korisnih i štetnih bakretija i ona obično iznosi 80-85% korisnih prema 15-20% štetnih.
Kada se taj odnos poremeti (što se obično dešava usled preteranog stvaranja kisele sredine), organizam postaje podloga za razne vrste bolesti. Može se javiti sindrom nadražajnih creva, dijabetes tipa 2, slabija apsorpcija hranljivih materija, nizak nivo energije, umor, gojaznost. I sve to upravo zbog izmenjene crevne flore!
Neke od mnogobrojnih koristi crevne flore:
- Crevna flora štiti i pomaže u borbi protiv patogena i njihovih toksina;
- Jača imunitet;
- Pomaže organizmu da iskoristi hranljive materije;
- Obezbeđuje energije za ćelije creva, tzv enterocite;
- Podstiče sintezu nephodnih aminokiselina;
- Podstiče sintezu vitamina K i B12;
- Učestvuje u metabolizmu žučnih soli i hormona.
Najbolji probiotici su prirodni probiotici:
- Ulje nane- podstiče peristaltiku creva, ublažava sindrom nadražajnih creva. Odličan je borac protiv uporne Ešerhije koli.
- Origano- njegov najvažniji sastojak, karvakrol, ima antibiotsko dejstvo.
Beli luk- podstiče oslobađanje alicina u tankom crevu i na taj način ciljano eliminiše patogene bakterije, izbegavajući korisne.
- Aktivni ugalj- vrlo koristan, potrebno je povremeno uzimati određene doze;
- Fermentisane namirnice.
Ove namirnice sadrže butirat, masnu kiselinu koja umanjuje rizik od pojave alergija na hranu, hroničnih upalnih procesa, autoimunih bolesti; smanjuje nivo šećera u krvi, reguliše apetit. Nasuprot ovoga, patogene bakterije vole brzu hranu.
Creva su okružena gustom mrežom neurona povezanih sa mozgom, tako da se crevni nervni sistem često naziva i drugim mozgom.
Kako bi bakterije iz creva mogle da utiče na naše ponašanje?
- Preko vagusa, nerva koji povezuje mozak sa stomakom;
- Bakterije razlažu vlakna iz hrane na masne kiseline koje utiču na celo telo;
- Pojavljuju se nagoveštaji da bakterije iz creva mogu da menjaju DNK u nervnim ćelijama;
- Korisne digestivne bakterije direktno utiču na proizvodnju serotonina.
Ustanovljeno je da je sastav crevne flore specifičan za svakog pojedinca i da od njega zavise ponašanje, kao i predispozicije za određene bolesti. Do treće godine crevna flora postaje stabila i slična odrasloj, nastavljajući svoju evoluciju do kraja života!
Zaključak: Zdrava ishrana definitivno jača našu crevnu floru, a zdrava crevna flora je više od pola zdravlja, fizičkog, ali i psihičkog.
Autor: Natalija Kneselac
