Postoje želje… one koje želimo na javi, svesni u svakom trenutku dok želimo. Postoje želje… one koje potajno želimo krijući ih i od sebe samih. Neke nas prođu. Izgube se u masi raznih, velikih i malih. Ostvarimo ih u svakodnevnim realnim htenjima ili ih samo odložimo sa strane, za kasnije, za neke dane kada ćemo biti spremniji i odlučniji. One koje smo krišom želeli, nesvesni da ih stvarno želimo, žive sa nama svaki dan, dolaze nam u snovima da nas podsete, čekajući svoj trenutak.
I čudne su te naše želje. Razlikuju se od trenutka, od raspoloženja, od životnog doba ili iskušenja, od emocije do emocije… Postoje osobe koje jednom sretnemo i nikada ih ne izgubimo. Takve se osobe dožive samo jednom. One postanu naša potreba, sudbina, konstantna misao, ono što je sigurno- postanu želja! I takvi i ostanu, želja koju svakodnevno sebi ispunjavamo ili ona tiha, ali velika koju sebi kroz snove oživimo. Nekim takvima posvećene su pesme, nekima je posvećeno po koje poglavlje u udžbenicima istorije, a nekima misli i poneki san koji s vremena na vreme, noću napada podsvest. Ili je to podsvest savršeno prikazana u snovima?
Ovde možete naći tekst ,,Koliko poznajemo sebe?”
Jedna takva želja noćas je vladala mojim snom. Lagana i pitka, ničim izazvana i potpuno umirujuća, oživela je izgubljene trenutke i nikada doživljene emocije. Plesala sam noćas uz muziku moje duše po oblacima najmekšim, savršeno belim. Grlila sam vetar ili je on grlio mene… više se i ne sećam. Znam samo – bila sam srećna i osmeh koji sam imala u snu nosim celog dana, kao najbolju šminku, savršeni karmin. Posle buđenja ostala je želja, ona skrivena, ali znana i o njoj ćutim. Ostala je poruka: Sanjala sam te noćas – koju neću poslati… Možda jednom ako ponovo budem sanjala.
Ovde možete naći tekst ,,Da li smo preboleli ako smo zaboravili?”
Srećan je onaj koji je svoju želju ostvario i u njoj ume da uživa i da nikada ne prestane da želi, istu podjednakom jačinom. Ponešena jakim emocijama koje su uzrok nekog dešavanja u svemiru, moje dokonosti, nekog samo meni znanog ludila nastao je danas ovaj tekst koji sam rado sa vama podelila. I dok vas potpuno ne zbunim i ne izgubi se smisao ovog današnjeg piskaranja, htela sam reći… Potrudite se da naučite kako da prepoznate istinsku želju i sami je sebi ostvarite. Ostavite snove da u njima živite ono malo moguće. Na vama je, a samo je svemir granica.
Autor : Jelena Torlaković
