Ljudska inteligencija je kompleksna mentalna sposobnost koja se odnosi na način našeg razumevanja, planiranja, rešavanja problema i učenja. Obično ljudi povezuju inteligenciju sa akademskim postignućem ili akademskom „pameću“ , međutim nju treba shvatiti šire. Rezonovanje, rešavanje problema, apstraktno razmišnjanje, brzo učenje i učenje iz iskustva, su sposobnosti koje su potrebne osobi da bi se adaptirala i prevazišla prepreke u svom okruženju a ne samo kako bi rešavali intelektualne zadatke.
Koliko vrsta inteligencije postoji?
Među naučnicima koji su se bavili ispitivanjem i merenjem inteligencije vođena je rasprava o tome da li je inteligencija opšta mentalna sposobnost po kojoj se ljudi razlikuju ili se ona sastoji iz više sposobnosti koje su međusobno nezavisne. Pokazalo se da su specifične intelektualne sposobnosti kao što su spacijalna sposobnost, numerička sposobnost, verbalna fluentnost, memorija, rezonovanje, verbalno razumevanje, vizuelna sposobnost mogu tretirati odvojeno ali da među njima postoji nešto zajedničko, jedan opšti faktor ili tzv. g-faktor inteligencije koji predstavlja generalnu intelektualnu sposobnost. Većina testova inteligencije se zasnova na ovom principu, te kao razultat dobijemo IQ koji je mera opšte intelektulne sposobnosti.
Kako se meri inteligencija?
Merenje inteligencije se danas sprovodi uz pomoć testova inteligencije koji su sastavljeni iz grupa zadataka koji mere specifične intelektualne sposobnosti, a kao rezultat se dobija jedinstveni IQ skor koji je produkt merenja svih ovih sposobnosti. Postoje različiti testovi inteligencije i oni se mogu razlikovati po odabiru i stepenu zastupljenosti specifičnih intelektualnih sposbnosti koje mere. Ono što je važno, prilikom upotrebe testova inteligencije, jeste da oni moraju biti standardizovani za populaciju kojoj pripada osoba kojoj se meri inteligencija (više o standardizaciji testova pročitajte ovde). Testovi inteligencije koji se nalaze na internetu ili u časopisima nisu standardizovani na našem uzorku pa rezultati koji se pritom dobijaju nisu validni.
Čemu služe testovi inteligencije?
Procenjivanje inteligencije najčešće se vrši prilikom upisa u školu, u svrhe profesionalne orjentacije, kliničke svrhe i prilikom selekcije kandidata za posao. Prilikom upisa u školu glavni cilj je utvrditi da li je dete sposobno da obavlja mentalne aktivnosti koje se od njega očekuju na tom uzrastu. Viši IQ je povezan sa istrajnošću, interesovanjem za školu i željom za učenjem. Takođe, skor na testu inteligencije se pokazuje kao najbolji prediktor za uspeh na poslu (bolji je čak i od testova ličnosti) te je danas često uključen u selekciji prilikom zapošljavanja.
Ukoliko želite da pročitate na hroničnoj brizi ili vežbama smirivanja, pratite linkove.
Autor : Sanja Marjanović
