Ahimsa, prevedeno sa sanskrita, znači nenasilje.
U budističkoj, hinduističkoj, joga i mnogim drugim tradicijama se ističe princip nenasilja, kao vrlina koja treba da krasi čoveka na njegovom putu prosvetljenja i života uopšte.
Razlog za ovo leži u verovanju da smo svi, sve stvari i bića jedno, deo božanske misli, kolektivne svesti, zajedničkog Duha, da delimo istu božansku iskru i nasilje prema drugima je ništa drugo nego nasilje prema nama samima.
Ahimsa ne podrazumeva samo izbegavanje fizičkog nasilja, već i izbegavanje nasilja u mislima, rečima i delima. Pod nasilje spada i osuđivanje drugih, nerazumevanje drugih i uopšte odvajanje od osećanja ljubavi prema svemu što nas okružuje.
Pošto je čovek samim svojim rođenjem došao u položaj za njega neudoban i na svoj način nasilan, on mora da se seti ko je, odakle je došao, da krene putem ahimse i tako, čisteći svoju karmu ponovo postane samo čista božanska svest.
Princip nenasilja se širi na celokupno budističko, đainističko i mnoga slična učenja ali ono što je zanimljivo (a ujedno i tema ovog teksta) je sve rasprostranjenije usko shvatanje i primena ahimse koje se danas najčešće vidi kod zajednica koje propagiraju veganstvo, u društvima koja se bave zaštitom prava životinja i prirode uopšte.
Pripadnici ovih zajednica trude se da ukažu na nepoštovanje principa ahimse kod pojedinaca ili društva uopšte, ali osim što ne pokazuju skoro nikakvu volju za dijalogom sa onima za koje smatraju da treba da promene svoje životne principe, njihovi argumenti su najčešće lišeni objektivnog posmatranja realnosti savremenog čoveka.
Retko se postavlja pitanje – da li su možda lični izbori samo delić problema?
Kolika je zaista moć pojedinačnog izbora naspram uticaja koji ima globalna indrustrija, naspram omasovljenosti proizvodnje apsolutno svega što je čoveku potrebno (i onoga što čovek misli da mu je potrebno), bilo da je u pitanju hrana, garderoba ili milioni plastičnih ukrasa koji se neprekidno proizvode i transportuju širom sveta?
Šta je to u ahimsi što shvatamo bukvalno i u kom tačno momentu dozvoljavamo da nam ego diktira reakciju?
Šta iz načela ahimse zloupotrebljavamo kada branimo svoje krute stavove, pitanje je koje bi svako ko se bavi proučavanjem joge ili živi jogu, trebao da sebi postavi.
Primeti se, pogotovo na društvenim mrežama, trend obaveznosti vegetarijanstva koji se propagira i brani najčešće na način koji nikako nije u skladu sa principima ahimse.
Ako malo obratimo pažnju na joga zajednicu, pogotovo zapadnog, relativno bogatog čoveka, videćemo agresiju, mržnju i isključivanje iz te zajednice od strane svih onih ljudi koji principe ahimse sprovode najčešće samo kroz izabranu vegetarijansku ishranu ili kroz izbor da ne nose krzno ili kožu, prema onima čiji su izbori drugačiji.
Potpuno se zaboravlja upravo pomenuta, najvažnija čovekova sloboda, sloboda na pravo izbora.
Gledajući potpuno otvorenog uma i poznajući principe karme, kakav god izbor pojedinca bio, isti pravi štetu (ili korist) najviše njemu samom.
Izbor čoveka da jede meso je za usko hvatanje ahimse izuzetno nepodoban i zato se danas osobe koje se usude da priznaju da jedu meso, pogotovo kao deo joga društva, potpuno marginalizuju, javno osuđuju, vređaju i na njih se stavlja ta stigma novog doba i toga će, čini se biti sve više.
Postavlja se pitanje – na koji način doprinosimo rasprostranjivanju principa ahimse u društvu, ukoliko smo verbalno, a sve češće i fizički nasilni prema onima koji život ne vode po našim merilima ispravnosti.
Da bismo još malo suzili temu a radi plastičnog prikaza površnog tumačenja i primene ahimse od strane savremenog čoveka, možemo navesti jedan od čestih stavova vegetarijanaca da njihova odluka, izbor da iz svoje ishrane izbace hranu životinjskog porekla smanjuje broj smrti životinja u svetu i da zbog njih lično, nikada ni jedna životinja nije izgubila život.
Ovo je poprilično neverovatno i banalno ali veoma rasprostranjeno uverenje, više utopijsko nego zlonamerno ali svakako daleko od istine.
Ako znamo na koji se način vrši mehanička obrada zemljišta (uzmimo samo to kao jedan primer) onda znamo i da milioni životinja stradaju svakodnevno u procesu proizvodnje hrane, bilo da se radi o uzgoju žitarica, mahunarki ili drugih biljaka ili sama proizvodnja hrane životinjskog porekla u mesnoj industriji.
Masovna prehrambena industrija svakodnevno, prilikom obrade zemljišta, ispuštanja otpadnih voda, hemikalija i gasova iz fabrika u zemlju, vodu i vazduh, odnosi živote miliona životinja.
Nebrojene životinje stradaju zbog naših izbora i potrebe da se šminkamo, peremo veš, nosimo garderobu koja je kožna, krznena, perjana, (ali isto tako, ako ne i mnogo više) onu koja je napravljena od veštačkog krzna, plastike, poliestera, i ostalih mikro i makro zagađivača koji kada dospeju u vodu ili zemlju i kratkoročno i dugoročno menjaju strukturu živog sveta.
Modna industrija se sve više okreće borbi protiv upotrebe krzna i kože i iako nema sumnje o opravdanosti tih kampanja, one ne rešavaju problem zloupotrebe životinja, jer je moda samo trend, samo aktuelno, poželjno raspoloženje odabrane grupe ljudi.
Problem zloupotrebe životinja isto tako ne rešava mržnja na društvenim mrežama usmerena prema ljudima koji nose krzno. Ili jedu meso.
Nije li mnogo ekonomičnije za planetu da odlučimo da nosimo bakin krzneni ili kožni kaput, koji se iznova koristi generacijama, da kupujemo polovnu odeću, nego da propagiramo nenasilje nad životinjama a odmah potom kupimo u veoma popularnoj prodavnici preskupu jaknu koja je napunjena perjem čije se poreklo ne zna, čiji je gornji sloj napravljen od 100% polistera. Koliko smo time ugrozili morski svet?
Znamo li poreklo perja našeg jastuka?
Znamo li sa sigurnošću da kozmetika koju koristimo nije testirana na životinjama pre nego što ospemo paljbu po instagram fotografiji nečije večere ili nečijoj prastaroj krznenoj kapi?
Ili da je naša moderna, veganska ili ne, kafa proizvedena na slavery free plantažama? Ili organski kakao? Koliko smo svesni da smo u isto vreme i borci za razna prava, životinja i ljudi, pobornici zdrave nemesne, nemasne ishrane, i robovi kapitalističke globalne mašinerije koja nas zasipa proizvodima na kojima piše organic i vege, koje kupujemo, bez razmišljanja o tome koje poreklo taj proizvod zaista ima i koliko je štete napravila njegova proizvodnja i njegov put iz Afrike do Amerike ili Evrope.
Ko nam diktira trendove i koga slušamo? Šta je ono što možemo da činimo, šta je ahimsa zaista?
Možemo biti primer, svojim “tihim primerom”, nenametljivim stavovima koje primenjujemo, bez ubeđivanja drugih rečima.Možemo se edukovati, pa onda prihvatiti da uveravanje drugih nije najbolji način za spašavanje sveta.
Uvideti da svako ima svoju “istinitu” istinu.
Shvatiti šta znači kada nam učitelji kažu da what you resist, persists – osvestiti da je energija tamo gde je pažnja, da fokus usmeren na borbu protiv nečeg samo jača to protiv čega se borimo.
Većina, ako ne i sve duhovne prakse govore o ovoj dualnosti koja je neophodna da bi Jedno spoznalo sve ono što Ono nije. Kada to budemo zaista razumeli, stanje ahimse će biti prirodno stanje našeg bića i nećemo znati gde prestaje čovek i počinje dobrota.
Tema nasilja u vreme kada je količina informacija na internetu nemerljiva (i njihova tačnost se retko proverava), a zajednice koje propagiraju nenasilje se protiv istog bore nasilno je veoma složena, duboka i široka i nadasve ljudska, treba je pokretati iznova i iznova. Ljudski je biti nasilan i ljudski boriti se protiv nasilja.
Ahimsa je prihvatiti tu ljudskost sa beskrajnim razumevanjem, neprijanjanjem i ljubavlju.
Autor: Andrea Škorić
