Da li je sledeća teorija i Vaša: ,,Čovek je smrtan, duša je besmrtna“?
Svi ćemo se složiti bez pogovora da smo svi mi smrtni. Međutim, kada se povede rasprava o postojanju duše tu već nailazimo na različitost u mišljenju. Različitost koja ne zavisi samo od toga koliko je neko religiozan ili nije.
Ova vrsta različitosti prevazilazi sve religije, sva crkvena učenja, moglo bi se slobodno reći da ova različitost dolazi iz našeg unutrašnjeg bića, bića koje ili jeste ili nije osvešćeno u dovoljnoj meri.
Glavna ,,prepreka“ kada se govori o (ne)postojanju duše jeste njeno (ne)postojanje posmatrano iz ugla naučnog sveta.
Pročitajte tekst ,,Primenljivost joge u svakodnevnom životu”
S obzirom da duša nema nikakvu materijalnu osnovu kada je reč o njenom postojanju, iz ugla naučnika je nemoguće utvrditi tačnu lokaciju duše unutar naših tela. Shodno toj činjenici većina naučnika ne priznaje postojanje duše, bar ne javno.
Ljudi koji ne dele mišljenje naučnika veruju da se duša nalazi u svim delovima čovekovog tela. Može se reći da duša kompletira čoveka. Treba istaći da je čovek čovek samo sa dušom i telom.
Takođe, treba spomenuti i teoriju po kojoj životinje nemaju dušu već imaju životni duh, koji pokreće sav život van ličnosti čoveka.
Pročitajte tekst ,,Nenasilje drži kosmos”
U poslednjih par godina postoji uverenje da nije duša ta koja nastanjuje naše telo, već da telo nastanjuje dušu.
Napuštanje duše ili prane (životna energija) iz tela podrazumeva ulazak čoveka u nesvesno stanje svesti. U Brihadaranyaka Upanisadi taj trenutak je opisan kao povlačenje životne energije iz čitavog tela u srce. U tom momentu čovek više ne prepoznaje ništa oko sebe.
U momentu kada duša napušta fizičko telo, ona to može da učini kroz bilo koji od otvora: oko, nos, usta ili teme glave. Po Brihadaranyaka Upanisadi u zavisnosti o kvalifikaciji čoveka zavisi na koji otvor će duša napustiti fizičko telo. Upravo na tom momentu, napuštanje duše, se zasniva takozvana teorija dvadeset jedan gram.
Teorija dvadeset jedan gram je nastala 10. aprila 1901. godine u Dorčesteru od strane doktora MekDugal Dankana. Njegova želja je bila da dokaže da duša čoveka može biti merljiva, te stoga i da postoji kao takva. Sam eksperiment je izvodio uz prisustvo još četiri doktora.
Eksperiment je imao za cilj da se izmere tačne težine ljudi koji su u tom momentu bili na samrti, u momentu pre i u momentu same smrti. Za merenje su koristili posebno napravljene Fairbanks vage. Bilo je uključeno šest osoba, pet muškaraca i jedna žena.
Pročitajte tekst ,,Lični razvoj je nastao kao prevara”
Od toga dve osobe su umirale od tuberkuloze. Svaki od doktora je vršio svoja merenja. Na kraju samog eksperimenta utvrđeno je da je svaka preminula osoba u proseku izgubila dvadeset jedan gram, u momentu smrti.
Doktor MekDugal je izvršio isti eksperiment sa petnaest pasa. Rezultati ovog eksperimenta su pokazali da nije došlo do promene težine ni kod jednog psa. Na osnovu rezultata nakon izvršena oba eksperimenta MekDugal je zaključio da je upravo dokazao da ljudi imaju dušu.
Na vama je da dobro razmislite i da pokušate da date odgovor na sledeća dva pitanja:
Da li ljudi stvarno imaju dušu?
Da li je duša merljiva, ako je imamo?
Namaste.
(božansko u meni poštuje božansko u tebi)
Autor: Uroš Martinović
