Bez hrane čovek može izdržati više od mesec dana, bez vode oko nedelju dana, ali bez kiseonika mozak trpi trajna oštećenja već posle 3 minuta. Zbog čega onda tako malo značaja pridajemo disanju? Ako neko smatra disanje manje bitnim u odnosu na neke druge telesne funkcije, neka slobodno zaustavi dah i neka čeka da vidi šta će se desiti.
U proseku čovek udahne oko 16 do 18 puta u minuti, koristeći svega 20 – 25 % kapaciteta pluća. Na taj način krv se nedovoljno opskrbljuje kiseonikom, a znatan deo toksičnih materija zadržavamo u plućima.
Jedan od načina za obogaćivanje organizma energijom, kao i pročišćavanje od štetnih produkata ćelijskog metabolizma je i vežba “ki disanje”.
Ki disanje je metod disanja koji ima korene u japanskim vežbama pročišćenja (misogi), a osmislio ga je učitelj Koići Tohej osnivač Ki aikidoa. Sama vežba je bazirana na principu da se udahne što više vazduha (kiseonika) a da se izdahne što više štetnih gasovitih proizvoda metabolizma iz organizma.
Stimulacijom nerva vagusa koja se dešava prilikom ki disanja, izaziva se niz blagotvornih efekata po zdravlje. Za njeno izvođenje nisu neophodni neki specijalni uslovi – ona se (uz nešto slabiji efekat), može izvoditi čak i u hodu.
Pročitajte tekst ,,Alhemija muško ženskih odnosa – prvi deo i drugi deo”
Način izvođenja ki disanja je sledeći:
Zauzmemo tradicionalni japanski položaj za sedenje (seiza) – sa potkolenicama savijenim ispod butina, pri čemu sedimo na petama, ispruženih stopala prekrštenih palčeva, kolena su razdvojena za otprilike širinu dve šake; podloga na kojoj sedimo bi trebala da bude udobna – ni previše tvrda, da nam ne ometa koncentraciju, a ni previše mekana da nam ne remeti ravnotežu.
Nekoliko minuta pažnju usmerimo ka tački seika no itten (seika – donji stomak, itten – tačka), koja se nalazi otprilike četiri prsta ispod pupka.
Vežbu počinjemo izdisajem na usta koja se oblikuju tako kao da ćemo izgovoriti glas HA; izuzetno je važno da nam leđa budu prava, i da stvorimo predstavu kako nam vazduh struji iz tačke seika no itten, preko leđa uz kičmu, pa iz usta u beskonačnost; grlo treba da bude opušteno, izdisaj lagan, neisprekidan, ravnomeran; u trenutku kada osetimo da ne možemo izbaciti više vazduha iz pluća, nagnemo se, bez naprezanja, blago unapred, pri čemu će iz pluća izaći još vazduha (što je i cilj vežbe).
U ovom položaju se zadržimo nekoliko trenutaka i pokušamo da se dodatno opustimo, nakon čega ne menjajući položaj započinjemo udisaj.
Udisaj započinjemo na nos uz glas SU i osećaj da nam vazduh „dolazi iz beskonačnosti i klizi niz kičmu ka tački seika no itten“. U trenutku kada osetimo da u plućima više „nema mesta“, ispravljamo leđa, pri čemu će u pluća ući još jedna količina vazduha (što je i cilj).
U ovom položaju se zadržimo nekoliko trenutka, dodatno se opustimo stvarajući sebi utisak kako je „sve leglo na svoje mesto“,a zatim nastavimo sa izdisajem i započinjemo novi ciklus. Ovde treba dodati nekoliko praktičnih napomena.
Položaj seiza je optimalan.
Između ostalog i zbog toga što nas „primorava“ da nam leđa budu prava. Međutim mnogima, naročito početnicima, može biti neudoban, jer dok se ne naviknu, imaju osećaj ukočenosti, nažuljanosti ili bolove u nogama, pa je zbog toga vežbu moguće izvoditi i sedeći sa prekrštenim nogama (jap. agura, turski sed), na stolici bez naslona, ležeći , stojeći, pa čak i hodajući.
Često se mogu čuti pitanja: koliko traju udisaj i izdisaj? – kolike su pauze među njima? I sl. Naravno, nije neophodno meriti vreme dok vežbamo, mnogo je važnije da se ono izvodi opušteno.
Kod onih koji ovu vežbu izvode redovno (svakodnevno – najmanje 15 minuta, a idealno barem 45 minuta), udisaj i izdisaj može potrajati preko jednog i po minuta, što je višestruko duže nego kod uobičajenog načina disanja.
Pauze između udisaja i izdisaja treba da nastanu spontano, bez svesne namere, kao rezultat prirodnog toka disanja.
U suprotnom disanje postaje isprekidano a telo napeto. Ukoliko se vežba izvodi pravilno i redovno, ona stimulacijom nerva vagusa a time i stvaranjem ravnoteže (sklada) između uma i tela, ima dalekosežne pozitivne uticaje na zdravlje.
Autor: Denis Tomović
){kind=link}