Neki ljudi sigurno imaju potencijal da se menjaju na bolje. Zašto ne bi sledili primer koji ćete im vi dati, a koji će biti dobar. Znamo da čovek ne može da promeni svet, može da promeni samo sebe i svoj pogled na svet. A najbolji primer za to jeste originalnost, tj. biti svoj, biti original.
Treba se odvažiti pa iskočiti iz svega što je isto, izuti tuđe cipele i ući u svoje. Izlazak iz tuđeg i ulazak u stvarnog sebe je kao kada izujete cipele koje vas žuljaju, i uđete u udobne patike. Onda možete da hodate, a da vas ne boli, onda ste slobodni da trčite koliko vam duša ište.
Čak i situacije koje su izvana prezahtevne, teške, neuobičajene, samo kada su naše i originalne čine nas da dišemo svojim plućima i da živimo sebe. Ideja o izlasku iz konformizma je naširoko pogrešno shvaćena i utemeljena. Ona se stalno brka sa plagiranjem, kopiranjem drugih, „boljih“. Izlazak iz konformizma, kao put ka napretku ne znači pretvaranje u druge, naprotiv, to je put vraćanja i pronalaženja sebe.
Ovih dana sam razmišljala o originalnosti i analizirala sebe, šta sam uradila, a šta nisam.
Shvativši da sve odluke u životu, svaki moj izbor je bio drugačiji, po najmanje konvencionalan. Nekada rizičan, ne prihvatljiv, ali za mene zahtevan, izazovan, prihvatljiv, lak , jer je moj.
Šta znači imati vernu kopiju sebe spoznavala sam vremenom. Nekada je nisam primjećivala. Kao djevojčica i osnovnoškolka toga jednostavno nisam bila svesna. Ali negdje u gimnaziji sam počela uočavati jasne znakove. Situacija je bilo jako puno, ali navešću samo nekoliko.
- Napustila sam ,,siguran” stabilan posao u davno vreme, da bih krenula u potpuno nepoznatom pravcu, samo iz razloga jer su mi je moje telo i moji osećaji ukazivali na unutrašnje nezadovoljstvo. Želja za novim, želja za ličnim potencijalom me je vodila u nepoznato.
- Izašla sam iz ,,stabilne” veze jer u njoj nisam bila potpuno svoja, bila sam prihvatljiva za sredinu, okruženje, ali upravo mjom prilagodljivošću, no moj osećaj u toj vezi nije bio bio kompletan, moja duša nije bila potpuno ispunjena i idem dalje u potpuno nepoznato ispitujući i upoznavajući sebe.
- Kada sam osetila stisak i nezadovoljstvo načinom lažnog, sigurnog okruženja, spakovala sam kofere i otišla na drugi kraj sveta u potragu za potrebnim iskustvima. (Saznajte više: ,,Posebnost i specifičnost Balija”)
Podsetite se teksta ,,Jogom do puta promene, ka kvalitetnijem stilu života”
I tako sumirajući situacijje od manjih pa da mnogo većih u svom životu shvatam da svaka moja odluka i svaki moj ishod me jesu doveli da budem baš to što jesam danas.
U nekim stvarima sam ostajala dugo to i danas radim, ali sve do onog trenutka dok jasno ne osetim da to nije TO, a onda idem dalje. Možda sam samo putnik u istraživanju sebe, možda će me neko okarakterisati kao hrabru, neko kao ludu.
No to nije bitno.
Shvatila sam da čovek jedino ukoliko je svoj i ukoliko zaista živi sebe, može biti potpun celovit, kompletan za sebe, svoje okruženje, a na kraju i za čitavu planetu. Različitošću možemo nešto promeniti, ali ne i kopiranjem, za koje smatram da je danas postalo bolest ovog društva. Ljudski strah od neprihvatanja drugih je trauma današnjeg čoveka.
Traumatizovani će pojuriti da se prilagode, koja god da je cena. Da nose garderobu koju nosi sredina, da živi kako živi sredina. Dati sebe je žrtva koju poklanjaju ne bi li se približili idolima. Ja nisam imala idole, u ljudima i stvarima sam tražila vrednosti koje su bile slične mojima i u kojima sam se istoimenovala. Možda me je i put koji sledim vodio upravo ka tome da budem svoja.
Zanimljivo je koliko sam u nekim najmanjim stvarima zapazila koliko je važno da ostanemo svoji i da istrajemo u onomo što smo zamislili, iskreirali, iako na tom putu primetila sam imamo mnogo ometajućih tuđih faktora koji nas odvraćaju od istog, a lako je ostati u zoni komfora.
Vremenom sazrevajući i kada stvari na svesnom nivou mogu jasno videti i prepoznati, dam sebi podršku i kažem da baš to treba da napraviš, neka je to i najmanja sitnica, jer tek tada me ona ispuni svim svojim bićem, a plod toga je upravo različitost koje ljude privlači.
Ali to nije ni važno, važno je da živimo svoju svrhu i da živimo sebe. Tek tada možemo biti promena u ovom društvu u ovoj sredini. I možda je upravo to svrha moja, i meni sličnima, ostaviti trag, usuditi se, biti svoj. Zato ne treba žaliti ako smo dali sebe u nešto u šta smo verovali, pa čak i ako nije uspelo.
Mislim se, koliko je život lep kada ga živiš svojom muzikom, a ne tuđom, kada si svoj na svome gde god da si, kada se ne trudiš da budeš ono što nisi. Svako kopiranje, svako pretvaranje u nešto što nismo, nije dugotrajan recept za sreću. Biti iskren, biti slobodan, biti original je moj motiv. Preuzmi odgovornost za uspeh u životu i Be original.
Autor: Sanja Čolić
