Sanskritska reč ahimsa u prevodu znači ne nauditi ili ne naškoditi (nenasilje).
Ahimsa može da se definiše i kao kodeks ponašanja koji je izraz ljubavi. Ona takođe podrazumeva i ne ubijanje živih bića. Otuda, vegetarijanstvo i pacifizam čine njen sastavni deo. Ahimsa podrazumeva zabranu nasilja i u verbalnom i u psihičkom smislu.
U okviru budizma, hinduizma i đainizma ahimsa predstavlja vrlo važnu ulogu. Za budizam može da se kaže da je filozofija i neteistička religija. S druge strane hinduizam i đainizam predstavljaju dve od tri najveće indijske religije. Treća jeste sikizam. Kada bi moralo da se vaga i odluči u kojim od gore navedenih filozofija i religija ahimsa igra najvažniju ulogu to bi svakako bio đainizam.
Đainizam, tradicionalno poznat kao đaina darma, podrazumeva život koji je oslobođen od svakog nasilja prema svim živim bićima. Oslobođenje, to jest đaina, se postiže nenasiljem i samokontrolom. Asketizam, vegetarijanstvo i oslobođenje od materijalnog predstavljaju vrlo bitne smernice u okviru ove religije.
,,Osvrt na društvo kroz prizmu materijalizma“
Najpoznatiji nenasilni borac jeste svakako Mohandas Karamčad Gandi, poznatiji kao Mahatma Gandi. Tokom Gandijevog protesta, koji je imao za cilj ostvarenje indijske nezavisnosti od britanske vlasti, koji se nazivao pasivni otpor, osmišljen je novi pojam satyagraha, koji u bukvalnom prevodu znači snaga istine. I sam Gandi je vrlo često govorio da je njegova filozofija u velikoj meri oblikovana pod uticajem kako Bagavad Gite, tako i kroz praksu đainizma koju je redovno sprovodio.
Martin Luter King i Nelson Mandela su takođe dokazali da je snaga istine, to jest satyagraha itekako primenljiva u modernom društvu. Njih dvojica su se u određenoj meri, svako na svoj način, tokom svojih aktivnosti pridržavali principa snage istine.
,,Lični razvoj je nastao kao prevara“
Sama reč ahimsa se nalazila i na Ašokinim natpisima, koji datiraju iz trećeg veka stare ere. Ašoka je bio vladar Maurjanskog carstva, on je vladao celokupnim Indijskim potkontinentom. Ašoku su smatrali za vladara koji je u velikoj meri promovisao širenje budizma.
Za razliku od Bude koji je budizam utemeljio kao filozofiju, Ašoka se smatra utemeljiteljem budizma kao religije. Tokom svoje vlasti Ašoka je sprovodio politiku nenasilja, ahimsu.
Kada je reč o primeni ahimse u današnjem svetu, pogotovo ako govorimo o svetskoj političkoj sceni, ona je takoreći neprimetna. Nažalost, moramo biti svesni činjenice da se danas velika većina političara nalazi vrlo daleko od primene nenasilja u okviru politika koje vode. S obzirom na tu činjenicu, možemo samo da zaključimo da je politika nenasilja trenutno samo utopija modernog društva.
Za ahimsu, to jest nenasilje, se tvrdi da predstavlja najvišu darmu. Tvrdi se da nenasilje ,,drži“ kosmos. Postavlja se samo pitanje još koliko dugo će ovaj naš kosmos moći da izdrži?
Namaste.
Autor: Uroš Martinović
