Nijama (niyama) – ,,ne kontrola”; pet pravila ispravnog delovanja, koje je sistematizovao Patanđali: sauča (saucha, “čistoća”), santoša (santosha, “zadovoljnost”), tapasja (tapasya, “strogost”), svadjaja (swadhyaya, “samo-posmatranje”), Išvara pranidana (Ishwara Pranidhana, “predanost Vrhovnom Gospodu”). Nijama se može prevesti kao nadole ili unutra, dok jama znači obuzdati se, odupreti se. Jama se bavi mentalnim pročišćenjem, a Nijama zadovoljstvom i fizičkim pročišćenjem – pročišćenjem tela – spolja i iznutra. Spiritualno pročišćenje se postite kroz recitovanje Vedskih mantri i predavanje Bogu.
Nijame (discipline) se odnose na naš unutrašnji život i povezane su direktno sa angažovanjem vežbača. Nijame su čistota, zadovoljstvo, strogost, učenje i predavanje Bogu. Ishrana ima intimnu vezu sa umom. Telo i um su u međusobnoj zavisnosti i ne mogu da funkcionišu nezavisno. Grubi oblik uma je telo, a fini oblik tela je um. I u telu i umu su uskladištene mentalne tenzije u obliku grča. Svakoj mentalnoj tenziji odgovara grč koji je uskladišten u mišićnu strukturu i obrnuto. Um je sačinjen od najsuptilnijih delova hrane. Mudrac Udalaka daje uputstvo svom sinu Svetaketu: ―Hrana, kada se konzumira postaje trostruka: grubi deo postaje izmet, srednji deo meso, a fini delovi postaju um.
Dete moje, kada se bućka jogurt i mleko, njegovi fini delovi se podižu na gore, čineći maslac.
Na taj način, dete moje, kada se se uzima hrana, fine čestice koji se podižu prema gore čine um. Tako je hrana uistinu um. Ponovo, u Čandogja Upanišadi pronalazimo: ―Putem čistoće hrane, osoba postaje čista u svojoj unutrašnjoj prirodi; pročišćenjem svoje unutrašnje prirode, ona uistinu dobija sećanje na Jastvo; a postignućem sećanja na Jastvo, sve veze i vezanosti se kidaju. Mnogi polaznici kurseva danas kombinuju jogu sa dijetama i načinom ishrane.
Neki u svoje vežbanje uključuju periode posta i čišćenja organizma. Joga se takođe nalazi u sklopu raznovrsnih terapijskih metoda, kao u stara vremena kada je fizičko i mentalno zdravlje bilo preduslov za bilo kakvo vežbanje. Čišćenje i proćišćavanje organizma uz vežbe i disanje mogu biti od pomoći u borbi protiv nekih oblika zavisnosti i zloupotrebe štetnih susptanci, a takođe pomažu i kod poremećaja apetita. Polaznici vežbi uočavaju da što više produbljuju svoje vežbanje, to lakše im pada da redukuju ili potpuno prestanu sa pušenjem, pićem ili prekomernim uzimanjem hrane i sličnim navikama.
Pročišćenost je rezultat joga vežbanja.
Dijeta je trovrsna, to jest, Satvična dijeta, Radžasična dijeta i Tamasična dijeta.
• Mleko, ječam, pšenica, žitarice, maslac, sir, paradajz, med, datule, voće, bademi i šećerni bomboni su sve Satvične namirnice. One čine um čistim i smirenim.
• Riba, jaja, meso, so, čiliji i asafoetida su Radžasična hrana. Takva hrana pobuđuje strast.
• Junetina, vino, beli luk, crni luk i duvan su Tamasične namirnice. One ispunjavaju um sa ljutnjom, tamom i tromošću.
Gospod Krišna kaže Arđuni: ―Hrana koja je draga svakome je trovrsna. Poslušaj razliku između njih. Hrana koja povećava vitalnost, energiju, snagu, zdravlje i radost i koja je ukusna, blaga, hranljiva i povoljna je draga čistima. Strastveni žele hranu koja je gorka, kisela, slana, previše ljuta, opora, suva i koja gori i daje bol, žalost i bolest. Hrana koja je ustajala, bezukusna, trula i gnjila, ostaci i nečista hrana je draga Tamasičnima. (Bagavad Gita. Poglavlje VII-8, 9, 10).
Hrana je samo masa energije. Voda i vazduh takođe snabdevaju telo sa energijom. Možete da živite bez hrane nekoliko dana, ali ne možete da živite bez vazduha čak ni nekoliko minuta. Kiseonik je važniji. Ono što je potrebno za ishranu tela je energija. Ako možete da ga snabdevate sa ovom energijom na bilo koji drugi način. Možete u potpunosti da ostavite hranu. Jogiji žive bez hrane pijući nektar. Ovaj nektar teče kroz rupu u nepcu. On kaplje i hrani telo. Đnani može da crpi energiju direktno iz svoje čiste, neodoljive volje i da održava telo bez ikakve hrane. Ako znate proces crpljenja energije iz kosmičke energije, onda moćete da održavate telo bilo koji period vremena i moćete da ostavite hranu u potpunosti.
Postoje četiri vrste hrane.
Postoje tečnosti koje se piju; čvrsta hrana koja se melje zubima i jede; postoji polučvrsta hrana koja se uzima lizanjem; i postoje mekane namirnice koje se gutaju bez žvakanja. Sve namirince bi trebale da se potpuno sažvaću u ustima dok se ne svedu na prilično tečno stanje pre nego što se progutaju. Samo onda one mogu dobro da se probave, i da ih sistem apsorbuje i upije. Ishrana bi trebala da bude takva da održava fizičku efikasnost i dobro zdravlje. Dobro stanje individue zavisi više od savršene ishranjenosti nego bilo čega drugog.
Zadovoljstvo je aktivni princip koji prevazilazi odsustvo žudnje spomenuto kod jame. U okruženju i kulturi u kojoj se stalno insistira na tome da se stekne, kupi i potroši više neophodno je negovati osećanja poput zahvalnosti, izobilja, radosti i spokojstva. Mi učimo da prihvatimo sebe i svoje telo. Prihvatajući svoje granice i svesno radeći na njima dolazimo do većeg osećaja slobode i tako stvaramo čvrste osnove za svoje duhovno napredovanje. Vežbanje je način da ostvarimo bolje zdravlje, ravnotežu i postojanost.
Nijame takođe obuhvataju strogost ili tapas.
Zapravo, doslovno značenje reči tapas je vrelina. Ovaj pojam obuhvata i psihičke kvalitete, kao što su bes i agresija, gorljivost ili oduševljenje. Tapas je protivteža zadovoljstvu i sprečava nas da utonemo u samozadovoljstvo. U svakom položaju postoji tačka ravnoteže. Ako radimo manje, ne dostićemo svoj maksimum; ako radimo više, silimo se. Nalaženje te granice i zadržavanje na njoj predstavlja srednju stazu koja održava u ravnoteži zadovoljstvo i težnju za izazovima, prihvatanje sebe i želju za razvijanjem.
Svako od nas mora pronaći ravnoteću između pasivnog predavanja i aktivnog učestvovanja, a kada se ove dve krajnosti objedine onda postajemo jaki bez naprezanja i dinamični bez siljenja. Proučavanje svetih knjiga ne slući samo intelektualnom uzdizanju, već i kao sredstvo samoposmatranja i duhovnog rasta. Nadahnuto čitanje neguje duh i pruća otpor slikama nasilja koje nas okrućuju. Vera u Boga se tradicionalno iskazuje kroz molitve i mantre. Čak i bez formalnog verovanja u Boga moćete izabrati momenat u svakom danu kada ćete se zahvaliti za darove u svom životu.
Sidasi tvrde da je od svih nijama najvažnija ona da nikome ne naudimo, a od svih jama je najvažnija umerena ishrana; to važi i za sidasanu među asanama.
Autor: Jelena Trivić
