S vremena na vreme, mnogo ljudi se oseća nezadovoljno određenim delovima njihovog izgleda, pa često misle da su predebeli, premršavi, da imaju velike kukove, da su niski, da im je ten loš i sl. Živimo u eri u kojoj je fizički izgled nešto izuzetno bitno i postao je merilo uspeha i merilo sreće u životu. Iako ovakav socijalni trend sve više ukazuje koliko smo zapravo globalno kao ljudska rasa u jednoj vrsti egizistencijalne krize i sveopšte površnosti, ne možemo zanemariti da je važno kako se osećamo u svom telu. Telu u kome živimo svaki dan nosimo sa sobom, svugde i stoga je važno kako se osećamo u istom i kako vidimo sopstveno telo.
Slika tela predstavlja složen psihološki koncept. Koji se ne sastoji samo do toga da li volimo ili mrzimo sopstveno telo. Slika tela predstavlja našu mentalnu reprezentaciju našeg fizičkog izgleda. Svi od nas ocenjujemo svoje telo u pozitivnom, negativnom ili neutralnom smeru. Ipak,osobe koje imaju problem sa svojom slikom tela razvijaju mentalnu reprezentaciju svog tela kao nečega što je negativno. Osećaju se nekomforno u svojoj sopstvenoj koži i razvijaju intenzivne preokupacije određenim delovima, što uzrokuje visok stepen brige i stresa. Ukratko, slika tela ukazuje kako se mi zapravo osećamo živeći u svom sopstvenom telu.
Pročitajte ovde tekst: ,,Zašto sabotramo sebe?”
Najčešći znaci kod osoba koje imaju negativnu sliku tela jesu nesposobnost da se primi kompliment, intenzivna preokupacija izgledom, konstantno poređenje sa drugima, nazivanje pogrdinim imenima sebe, različiti pokušaji da se dostigne savršena slika tela (dijete, vežbanja, kozmetički tretmani i sl.), konstantno traženje potvrde od drugih, procenjivanje delova tela i osećanje povezanosti samo sa jednim delom tela, umesto osećanje konekcije sa celim telom, konstantno procenjivanje sebe kao osobe koja manje vredi, nezadovoljstvo iako je dostignuta željena težina ili izgled, kao i izjednačavanje mršavosti sa lepotom, uspehom, savršenstvom, srećom i samopouzdanjem.
Pročitajte ovde tekst: ,,Introverzija-Ekstraverzija: Po čemu smo različiti?”
Kako se razvija negativna slika tela?
Negativna slika tela se može razviti na više načina.
1. Slično se sličnom raduje. Ukoliko je neko od vaših bliskih imao problem sa slikom tela ili problem sa anksioznošću, naročito tokom ranog detinjstva ili adolescencije, ovo je moglo i te kako uticati na kako ćete vi posmatrati sebe, jednostavno učenjem tih ponašanja ili težnjom da se ispune nerealno visoki standardi u pogledu telesnog izgleda. Usvajate neralno visoke, perfekcionističke standarde i kriticizam prema sebi.
2. Fizičke promene tokom života. Mnogi životni periodi, kao što je adolescencija, uticaji različitih fizičkih bolesti, trudnoća, mogu uticati na to se naše telo ubrzano menja i nam je to teško da prihvatimo, a onda se fokusiramo na samo jedan aspekt tela. Takođe, u određenim dobima života je jako važno da se uklopimo u sredinu (npr. adolescencija) i gde se procena vrši na osnovu tela, tako da ukoliko nam se tada neki deo tela nije razvijao onako kako smo želeli, postajemo intenzivno preokupirani istim i i to uvećava šanse da kao odrasli razvijemo negativnu sliku tela.
3. Negativni komentari na telo. Tokom detinjstva, stalno pbraćanje pažnje kako izgledate (evo ga naš bucko i stalno potenciranje npr toga da imate neki kilogram viška), kao i upoređeivanja sa drugima ili zadirkivanje tokom školskog perioda i ismejavanje našeg tela.
4. Socijalni pritisak medija. Nagli razvoj tehnologija kojima se mogu naša tela doterati do perfekcije u različitim programima, postavljaju nerealne standarde ljudskog tela i lepote uopšte. Konstantni razvoj različitih metoda za ulepšavanje podsvesno šalje poruku da se uvek može više i bolje uraditi sa našim telom i da ovo što sada imamo nije dovoljno.
Pročitajte ovde tekst: ,,Dosada kao maska”
Prva pomoć
1. Analizirajte vaše misli koje su povezane sa vašim telom. Uzmite papir i zapišite sve misli povezane sa vašim telom.
2. Pokušajte da povežete kako ste te misli usvojili
3. Koje uticaje ove misli i pretpostavke o sopstvenom izgledu imaju na vaš život
4. Zašto je ova misao nerealistična, neodrživa, šta je čini takvom?
5. Koji bi bila alternativna misao?
Dakle, cilj je prevashodno osvestiti naše misli i znati da su naša ponašanja i osećanja povezana sa našim telom i svemu onome što se na fizičkom planu zbiva sa nama. Stoga, misao i telo ne mogu biti posmatrani odvojeno i nezavisno jedno od drugog.
Kada razgovaramo o slici tela važno je da otkrijemo šta se krije ispod negativnih opažanja sebe I osećanja koja razvijamo u skladu sa tim. Istražujući uticaj koji imaju ta opažanja na sopstveni identitet I život pojedinca, usmeravamo se zapravo kako da osoba prihvati I živi u sebi u svom telu koje joj je dato, a ne da kontroliše isto. Preciznije rečeno, negativna slika tela je najčešće povezana sa željom za kontrolom i teškoćama u neprihvatanju neizvesnosti života, a samim tim i osećanja ličnog samopouzdanja u istom.
Autor: Anđelija Simić
