Priča o neuspehu (Stiv Džobs) – drugi deo

Stiv Džobs

Kada je Stiv Džobs bio u svojim tridesetim godinama, firma koju je osnovao – „Apple“ ga je otpustila! „Bio sam otpušten, i to veoma javno. Sve što je bilo u fokusu mog života nestalo je, i to me je razorilo.“ Sredinom osamdesetih Stiv Džobs je lutao, i pokušavao da shvati čime želi da se bavi. Osnovao je kompaniju NeXT koja se kasnije pridružila Apple-u, i lansirao Pixar studio za animaciju. Kada se vratio u Apple deceniju kasnije, doneo je inovaciju – iPhod, iPhone i iPad.

Prvi deo možete naći OVDE.

Džim Keri

Bio je svedok finansijske propasti svoje porodice, ali je odlučio da bude više od pukog posmatrača. Džim Keri je morao da sazre jako mlad, što je možda i uticalo na njegov karakteristični glumački stil. On je govorio o traumatičnim danima kada je njegov otac, koji je radio kao muzičar, izgubio posao i uticaj koji je to imalo po njegovu porodicu.

Kerijeva porodica je sa donje srednje klase došla do najnižeg sloja društva i bili su primorani da žive u kombiju. On je napustio školu sa 15 godina i počeo da radi kao domar kako bi pomogao svoju porodicu. Taj period je bio veoma naporan za njega i uzimao je svoj danak.

Bio je konstantno besan na sve.

Džimov lek je bila bejzbol palica kojom bi razbijao sve što je stigao. Sve ovo vreme, Džim je ostao veran svojoj ljubavi prema komediji. Ali je proživeo pravi pakao kada je njegov debi u klubu komedije doživeo potpuni debakl.

Debitantski nastup, za koji mu je otac pomogao sa pripremom bio neuspeh. Ipak, on je ostao nepokolebljiv. A kada se finansijsko stanje njegove porodice stabilizovao, vratio se na scenu sjajnim nastupom, i od tada milioni ljudi širom sveta umiru od smeha na njegove šale i filmske uloge.

Saznajte više: ,,Susret sa smrću nas uči da više cenimo život“

Hauard Šulc

Okusio je gorak ukus siromaštva u ranom uzrastu. Kada je imao 7 godina, njegov otac je slomio članak dok je radio kao vozač kamiona. U to vreme, njegov otac nije imao zdravstveno osiguranje ili naknadu radnika, a porodica je ostala bez prihoda.

Sa 12 godina, Hauard je dobio prvi posao. Prodavao je novine i radio u lokalnom kafiću. Kada je napunio 16 zaposlio se u prodavnici krzna, gde je morao da se bavi razvlačenjem kože. Ovaj iscrpljujući posao ga je učinio jačim i potvrdio njegovu želju da uspe u budućnosti.

Radeći težak posao stekao je dosta fizičke snage, zbog čega se istakao u sportu i dobio sportsku stipendiju na univerzitetu. Međutim, odlučio je da ne želi da igra fudbal i umesto stipendije uzeo je studentski kredit i radio razne poslove, pa i prodavao svoju krv.

Na kraju je diplomirao u oblasti komunikacija 1975. godine. Posao koji će ga odvesti u pravom smeru je posao prodavca aparata za kafu. Iako je napredovao do pozicije menadžera, kada je neoubičajeno velika porudžbina stigla iz jednog malog lokala, to mu je probudilo interesovanje.

Upoznao je vlasnike tadašnjeg Starbaksa i oduševio se njihovoj posvećenosti. 

Odlučio je da napusti posao menadžera i namolio ih je da bude deo Starbucks ekipe. U poseti Italiji oduševio se kulturom ispijanja kafe i želeo je da taj model prenese u Ameriku.

Vlasnici nisu bili oduševljeni njegovom idejom i na kraju je napustio Starbaks i otvorio svoj lokal. Posao je cvetao i vremenom je bio u mogućnosti da otkupi Starbaks koji je bio na prodaju. Danas Starbaks vredi 85 milijardi dolara.

Stiv Džobs

Odustao je od koledža jer njegova porodica nije mogla da podnese finansijski teret njegovog obrazovanja. Nezvanično je nastavio da prisustvuje nastavi, a živeo je od besplatnih obroka iz lokalnog hrama Hare Krišna i skupljanja plastičnih boca. Džobs je smatrao da mu je kurs kaligrafije bio inspiracija za revolucionarne fontove Mac računara.

Džek Ma

Džek Ma je osnivač platforme za E-trgovinu Alibaba, koja se nedavno pojavila na finansijskom tržištu sa procenom vrednosti od oko 150 milijardi dolara. On dolazi iz porodice niže klase. Kao dečak oduvek je želeo da nauči engleski jezik.

Provodio je dane kao vodič engleskim turistima u obližnjem parku, gde je upoznao devojčicu koja mu je dala nadimak Džek jer nije mogla da izgovori njegovo ime. U toku svog obrazovanja je pao 2 puta na prijemnom za osnovno obrazovanje, 3 puta na prijemnom za srednju školu i 3 puta za fakultet!

Da bi na kraju diplomirao engleski. Nakon studija odbijen je na više od 30 pozicija za koje je aplicirao. Kada se otvorio KFC tražilo se 23 zaposlena, prijavilo se 24, jedino on nije primljen! Ni kao preduzetnik nije bio uspešan u početku.

Propala su mu 2 poduhvata. Dok nije posetio Ameriku i prvi put se upoznao sa kompjuterima i mogućnostima interneta. Kada se vratio u Kinu, ubedio je svoje drugove da ulože i osnuju Alibabu. Osnovao je kompaniju za internet trgovinu u 31. godini života i to bez ikakvog znanja o programiranju i prodaji.

Saznajte više: ,,Hipnoterapija i moć podsvesti“

I ko zna koliko još sličnih priča postoje…

Neuspeh nije alternativa ka uspehu. To je nešto što treba prevazići, jer je neuspeh često samo privremena prepreka ka većem i značajnijem životnom koraku. Nema čoveka koji se nikada u životu nije suočio sa neuspehom. Važnije od toga je kako tu situaciju pretvoriti u svoju prednost. Ono što je nesporno je da se iz neuspeha može puno naučiti. Neuspeh je škola života.

Nisu retke priče da je uspeh velikih razmera u biznisu u korenu imao neuspeh. Takve priče su savršeni primeri zašto ne smete dozvoliti da vas neuspeh spreči da sledite svoju viziju.

Neuspeh ne sme biti vaša poslednja stanica. Naprotiv, često je samo prva, druga ili tek neka od stanica do poslovnog uspeha. Učite iz svojih grešaka, prihvatite neuspeh, borite se dalje i ne odustajte od svojih ideja i ciljeva.

Upornost i hrabrost da nastave napred, bez obzira na okolnosti u kojima se nalaze. To je odlika pravih šampiona, ne samo strast ili talenat, već sposobnost da ustanu nakon pada i streme ka vrhu.

Šta Vi mislite o tome?

Autor: Ana Rodić