Suština Budinog učenja može se sumirati u dva principa: četiri plemenite istine i plemeniti osmostepeni sistem joge. Prvi princip obuhvata teoriju i prvenstvena reakcija koju on izaziva jeste razumevanje; drugi obuhvata praksu, u najširem smislu te reči, i pre svega poziva na vežbanje. Unutar strukture učenja ova dva principa povezana su u jednu neraskidivu celinu koja se naziva Dama Vinaja, učenje i praksa ili, ukratko, Dama.
Unutrašnje jedinstvo Dame garantuje činjenica da poslednja od četiri plemenite istine, istina o putu, jeste plemenita osmostruka staza, dok prvi član plemenite osmostruke staze, ispravno razumevanje, predstavlja zapravo razumevanje četiri plemenite istine. Tako ova dva principa prodiru i uključuju jedan drugog, jer formula četiri plemenite istine sadrži osmostruku stazu i plemenita osmostruka staza sadrži četiri istine.[1]
[1] Bodhi, B.: Plemeniti osmostruki put (orig. naziv Bhikkhu Bodhi – The Noble Eightfold Path), Buddhist Publications Society 1984, Srpsko izdanje: Theravada budističko društvo ―Srednji put‖, Novi Sad-Beograd, 2011, str. 10
Saznajte više ,,Istorija i poreklo joge“
Na osmokrakom putu joge, počinjemo sa svetom oko nas i postepeno se okrećemo ka unutra. Prvi udovi imaju dosta veze sa našim fizičkim telom i spoljašnjim svetom u kome živimo: Jama (etika interakcije sa drugima), Nijama (lična disciplina), Asana (praksa joga položaja) i Pranajama (praksa kontrole disanja i svesti).
Sleđenje plemenite osmostruke staze jeste stvar prakse, pre nego intelektualnog znanja, ali da bismo se na pravi nači kretali stazom, nju na pravi način treba razumeti. Zapravo, ispravno razumevanje staze je samo po sebi deo prakse. Ono je prvi deo puta, glasnik i vodič za ostatak puta. I tako iako nam početni entuzijazam može sugerisati da zadatak intelektualnog shvatanja možemo odložiti na stranu kao puko skretanje sa puta, zrelo razmatranje otkriva nam da je ono zapravo od suštinske važnosti za uspeh naše prakse.[1]
[1] Ibidem, str. 11
Radža joga se naziva i kraljevskim putem joge ili osmočlanom stazom. Radža joga je put samodiscipline i vežbanja. Radža znači kralj. Kralj je u svojim postupcima samosvestan, samostalan i siguran u sebe. Tako je i radža jogi samostalan, nezavistan i neustrašiv. Dve moralne kralješnice joge su Jama i Nijama koje tragaoc mora da praktikuje u svom svakodnevnom životu. One grubo odgovaraju zapovedima Gospoda Isusa (deset Božijih zapovesti) ili uzvišenoj osmostrukoj stazi Gospoda Bude.
Nepovređivanje (Ahimsa), istinitost (Satjam), nekrađa (Asteja), celibat (Bramačarja) i nelakomstvo (Aparigraha) su sastavni delovi Jame. Unutrašnje i spoljašnje pročišćenje (Sauča), zadovoljstvo (Santoša), isposništvo (Tapas), proučavanje religioznih i filozofskih knjiga (Svadjaja) i samopredavanje Gospodu (Išvara Pranidana) spadaju pod Nijamu. Prakse Jame i Nijame će iskoreniti sve nečistoće iz uma. U stvari, Jama i Nijama čine kamen temeljac jogičke filozofije.[1]
[1] 9) Praktične lekcije iz joge od Šri Svami Šivanande, Osmo izdanje: 1997. , Društvo boţanskog ţivota P.O. Shivanandanagar—249 192 Distt. Tehri-Garhwal, Uttaranchal, Himalayas, India, str. 28
Saznajte više ,,Meditacija i strpljenje“
U radža jogi Patanđalija, imamo osam koraka: jama i nijama su prva dva, asana i pranajama čine četiri, pratjahara i darana čine šest i djana i samadi čine osam. Patanđali tvrdi da, pre svega, treba da se usavrše jame i nijame. Bez usavršenih jama i nijama, asana, pranajama i drugi koraci neće dati željene rezultate.
Jame predstavljaju samokontrolu, disciplinu i ispravno ponašanje: istina, kontrola nasilničkih tendencija, celibat, neprisvajanje onoga što nam ne pripada, umerenost u posedovanju. Spoljašnja i unutrašnja čistota, zadovoljstvo, su nijame.
Patanđali je bio Budin savremenik i stoga se misli da je njegovo shvatanje joge bilo pod uticajem budističke filozofije jama i nijama. Ali autori hata joge su vrlo jasni po ovom pitanju. Oni ne tvrde da jame i nijame čine osnovu hata joge. Redosled je ovde drugačiji – prvo dolazi šatkarma. Neti, dauti, basti, kapalabati, trataka i nauli čine šatkarme, i kroz njih se dolazi do hata joge. No samo šatkarme ne čine celu hata jogu.
Nakon šatkarmi dolaze asane, pranajama, mudra i banda. Nakon čega dolaze pratjahara, darana, djana i samadi. Autori hata joga tekstova su bili vrlo svesni praktičnih poteškoća svakodnevnog čoveka u odnosu na asane i pranajamu. Nakon ovoga treba da se praktikuju krije kao što su vađroli, sahađoli, kečari i šambavi. Onda treba da se praktikuju mudre kao što su viparita karani, joga mudra i druge. Na ovaj način se moze dostići stanje duboke meditacije.
Autor: Jelena Trivić
