,,Mislila sam da ću s godinama ojačati, ali kao da postajem sve osetljivija”, rekla je jedna žena koja posećuje moja predavanja o visokoj senzitivnosti.
To je bila i moja zabluda.
Zapravo, u mojim dvadesetim, spolja je zaista izgledalo kao da sam ,,ojačala”. Naročito na poslu. Nezamislivo mi je bilo da pokažem neprijatna osećanja tamo gde je poželjna blaga agresija, grabljenje, laktanje, zauzimanje pozicije moći, pa sam počela da ih potiskujem kako bih bila kao i svi drugi. Kul. Smirena kobajagi. Hladne glave. Sposobna. Spremna da se borim u svakom trenutku. Međutim, ja sam se, boreći se za sebe, u stvari, borila protiv sebe. Jer to za šta sam se borila, kao i način na koji sam to radila, nije bilo u skladu sa mojim vrednostima i mojom suštinom. Sa mnom, visokosenzitivnom.
Za sedam godina provedenih u jednoj velikoj redakciji, samo sam nekoliko puta pustila suze (skrivena u toaletu ili liftu, naravno). Pa, kako drugačije? Toliko ljudi želi ovaj posao, a mi smo svi do jednog lako zamenljivi. Na beogradskim ulicama je veliki broj ljudi koji bi sve dali da rade ovo što i ja. Usput su možda sposobniji, obrazovaniji, mlađi, ,,psihički jači”… Ako neću ja, ima ko će. Ovde smo došli da radimo, odrasli smo ljudi, sve lične probleme ostavljamo na ulazu u zgradu. Kako da ne!
Neprihvatanje činjenice da smo visokoosetljivi (ili neznanje u mom slučaju), vodi direktno ka poništavanju sebe.
Iz petnih žila se trudimo da budemo i živimo kao i većina, po kriterijumima koji možda uopšte nisu naši, i donekle uspevamo, ali ne na duge staze.
S druge strane, prihvatanje činjenice da imamo osetljiviji nervni sistem i učenje kako da živimo sa njim, direktno nas vraća nama samima. Sa godinama ne možemo ojačati jer smo rođeni visokosenzitivni, sa specifičnom strukturom i funkcijom mozga. To znači da je naš nervni sistem pobuđeniji, naša čula naoštrenija, a naše emocionalne rekacije ponkad jače. I još mnogo toga. Naš mozak ima mogućnost da prima više informacija i zbog toga su naši uvidi dublji, slike kompleksnije, svet šareniji, ali sa druge strane, isto zbog toga, brzo gubimo energiju, postajemo preplavljeni i iscrpljeni.
Savremeni zapadni svet nam nije baš naklonjen, ali mi možemo (i moramo) da savlamo tehnike kako da negujemo i tretiramo sebe na najbolji mogući način.Tek tada naša fina snaga, veliki broj darova mogu da isplivaju, a mi da ostvarimo punoću života.
Da li ste vi naučili kako da živite najbolje što možete sa visokom osetljivošću?
Možda ste tek počeli?
Kako vam ide?
Gde tražite pomoć i podršku?
Kucajte na različita vrata. Učite. Tražite relevantne izvore, pun ih je internet, na kraju karajeva. Pokušajte. Primenite. Ostanite dosledni. Disciplina je jedan od ključnih saveznika visokosenzitivnih.
Autor: Vesna Mirilo
