Komunikacija nije samo prenošenje nekih podataka, ona je važna i za razvoj odraslih međuljudskih odnosa, ali je takođe bitan element u procesu vaspitanja dece. U zavisnosti od načina komunikacije, možemo podstaknuti dete na saradnju, na razmišljanje, na preuzimanje odgovornosti za svoje postupke ili pak na ulaženje u otpor i inat.
U zavisnosti od uzrasta deteta komunikaciju treba prilagoditi. Takođe, akcenat se stavlja na neverbalnu komunikaciju. Istraživanja su pokazala da samo 7% komunikacije zavisi od onoga šta kažemo, dok 38 % zavisi od tona kako nešto kažemo i 55% od govora tela.
Ovde možete naći tekst: ,,Da li se od pohvale raste?”
Prvo pravilo je aktivno slušanje deteta i kontakt očima. KONTAKT OČIMA daje signal detetu da je vama važno to što vam želi reći, da vam je stalo da ga čujete, a ne samo slušate ne daj Bože iz druge prostorije. Kada uspostavite kontakt očima efikasnije se prenosi poruka, dete se prijatnije i prihvaćenije oseća.
Međutim, da li vam se čini da ovo najmoćnije sredstvo komunikacije – kontakt očima, roditelji čuvaju za one situacije kada su najčešće ljuti ili kada deci ,,očitavaju” bukvicu? Kako biste ostvarili kvalitetnu komunikaciju sa detetom, spustite se na njegov nivo, čučnite ili sednite pored deteta kako bi se izbrisala razlika u visini. Ukoliko to ne učinite, nema kontakta očima, i dete vas najčešće gleda u kolena što stvara otpor.
Ovde možete naći tekst: ,,Uloga oca u odrastanju deteta”
Drugo pravilo, obratite pažnju na TON glasa kada razgovarate. Deca su posebno prijemčiva na nijanse neverbalne komunikacije i ton govora. Važno je da obratite pažnju na način kada nešto saopštavate detetu. Koristite miran ton, a ne strog. Kada kažete ,,U redu je” različitim tonom, primetićete da ima različito značenje. Govor tela, položaj ruku, stav tela, okrenutost ka detetu, sve to utiče na kvalitet komunikacije sa detetom.
Aktivno slušanje je još jedna veština komunikacije, kako u odraslim međuljudskim odnosima tako i u odnosu roditelj – dete. Aktivno slušanje je umetnost posmatranja i slušanja. Tada se dete oseća shvaćeno, otvoreno da izrazi osećanja. Kada aktivno slušate nije neophodno da se složite sa svime što dete kaže, ali mu dajete mogućnost da se oseti shvaćeno.
Naravno, obratite pažnju na verbalne sposobnosti deteta i uskladite reči sa njegovim razumevanjem. Poštujte dete onako kako biste želeli da i ono vas poštuje. Recite detetu molim, hvala, izvini, molim te, kada je to potrebno. Tako ćete biti model od koga će dete i učiti pravila komunikacije.
Takođe, kada roditelji žele da ih dete posluša, treba obratiti pažnju na to da li će ih poslušati samo zbog straha da ne budu kažnjena ili će ih poslušati zato što se ostvaruje vid aktivne saradnje sa detetom. Ukoliko svoj autoritet gradite samo na slepoj poslušnosti i strogosti i zahtevate da dete radi onako kako vi kažete, tada može doći do toga da vas dete samo posluša, ali NE razume. Trudite se da ostvarujete aktivnu saradnju sa detetom, da vas sluša, ali i RAZUME.
Autor : Kristina Radenković
