Zbog čega čovek ne čuva planetu Zemlju? Da li je moguće da smo postali toliko neodgovorni i nemarni? Dok se otpad odlaže u reke, naftne mrlje se pojavljuju u morima, a tropske kišne šume gore duži vremenski period, čini se da je javnost usmerena na sve, osim na ono najvažnije, naše mesto za život. Zemlju. Ono što svakodnevno možemo videti jeste bacanje opušaka po ulici, zatim plastiku, karton i papir oko kanti za odlaganje otpada. U čemu grešimo kao društvo? Da li je moguće da jedina vrsta koja sa sobom nosi ono neprocenjivo – stanje svesti, je izgleda ima sve manje?
Tekst ,,Štampa bez granica“ možete naći OVDE.
Jedan od većih problema današnjice sa kojima se susrećemo, jeste zagađenost vode za piće. Bahato i neodgovorno rasipanje vode, nemarnost prema zalihama koje su i tako nepravilno raspoređene, i odlaganje svakojakog otpada u reke i jezera, dovešće do zasićenja i preopterećenja vodenih tokova, koju čak ni savršena sposobnost autopurifikacije (samoprečišćavanja), neće moći da pobedi. Kako to da smo spremni da se bunimo ukoliko jedan dan ili samo nekoliko sati u toku jednog dana, nemamo pristup vodi iz česme. Ali je i te kako ne cenimo dok je tu, nego je podrazumevamo?
U Srbiji se veliki deo zemlje snabdeva vodom za piće iz rečnih tokova (površinska voda). Pa ipak, vrlo često možemo videti kako neko netremice baca otpad u istu tu reku koja ga snabdeva pijaćom vodom. Često ne razmišljamo o posledicama, o tome kako nas neka mala greška može koštati kvaliteta i, jednog dana, zaliha vode. Vode koja je iskoristiva je izuzetno malo. Iako planetu Zemlju prekriva voda u površini od 2/3, iskoristivih izvora vode je neuporedivo manje.
Tekst ,,Reciklirana umetnost“ možete naći OVDE.
Kao nešto neophodno u današnjem društvu, javlja se ogromna potreba za edukacijom, kako dece i mladih, pa tako i starijih, o tome kako da sačuvamo našu planetu, našu kuću. Vrlo često se bunimo ukoliko vidimo promene u organoleptičkim svojstvima vode (boja, miris i ukus) koja nam dolazi iz česme, ali se ne setimo koliko često je čovek spreman da razni otpad odlaže u istu, bilo kao pojedinac ili kroz otpadne vode raznih industrija (npr. industrija metala, prehrambena industrija itd.)
Antropogeni faktor je izuzetno veliki, ima značajan uticaj na zdravlje naše planete, a mi moramo naći način da je zaštitimo. Uvek je najbolje da krenemo od sebe, da se potrudimo da ne bacimo taj otpadak na ulicu ili u reku, da razdvojimo taj karton od plastike, i da recikliramo koliko god možemo. Ono što unosimo u naše telo je naše zdravlje, tako da sa istom pažnjom moramo voditi računa i o tome šta „unosimo“ u telo našeg doma. Zemlje.
Tekst ,,Dan održivog razvoja“ možete naći OVDE.
Autor: Jovana Dubajić – Ekoblog
