Svet današnjice jeste svet turbulentnih promena. To je mesto gde ono što je važilo juče, ne važi danas, a ono što važi danas, uglavnom ne važi sutra. Takav svet je vrlo plodno tlo za takozvani osećaj nedovoljnosti. Upravo zbog toga se nažalost može govoriti o slabostima unutrašnjeg bića i pobedama ega u današnjem svetu.
Međutim, rešenje problema uvek postoji, i uglavnom je vrlo jednostavno, samo nije uvek dovoljno vidljivo oku ,,posmatrača“. Pobeda unutrašnjeg bića je moguća i vrlo izvesna, čak i kada se radi o takvom protivniku kao što je ,,neustrašivi“ ego.
Ponekad imamo osećaj da se ne trudimo dovoljno u svom životu, da ne radimo dovoljno na sebi, zar ne?
Ponekad imamo taj osećaj u našim glavama koji uspe da ispuni naš um mislima nedovoljnosti. Jedan od uzročnika svakako jeste turbulentnost današnjeg sveta, večiti osećaj većine ljudi da je dvadeset četiri sata premalo za jedan dan. Drugi uzročnik jeste svakako nemogućnost obavljanja više stvari odjednom, pogotovo u onim etapama života kada smo konačno doneli odluku da sve unutar nas samih promenimo iz korena.
U tim životnim fazama želimo sve što pre i što brže. Međutim, realnost je sasvim drugačija. Teško je zato što je reč o unutrašnjem radu, reč je o menjanju sebe, a ne o menjanju drugih.
Pročitajte tekst: ,,Zašto ne dodirujem petama asuru u psu koji gleda dole?“
Za sve treba vremena, sve je proces, a pogotovo kada je reč o unutrašnjim promenama unutar nas samih. Bitno je da smo krenuli da se menjamo, bez obzira koliko sporo to nama izgledalo.
Na primer, do sada smo ustajali u 8 ujutru i doneli smo odluku da krenemo sa ustajanjem u 6 ujutru, iz raznoraznih razloga, razloga koji iz naše perspektive itekako mogu da utiču pozitivno na naš lični razvoj. Međutim, s obzirom da je u životu sve proces, kratak ili dug, i ustajanje u 6 sati ujutru će predstavljati veliki izazov za nas, pre svega u fizičkom pogledu. Biće potrebno da prođe određeni broj dana, nedelja da se naše unutrašnje biće u potpunosti privikne, priznaćete, na tako malu promenu u našem životu.
Bitno je da ne odustajemo, sve će se posložiti na pravo mesto kada mu bude bilo vreme. Taj osećaj da ne radimo dovoljno na sebi je u suštini odraz našeg ega, koji pokušava da nas na vrlo suptilan način vrati u našu zonu komfora. Na taj način, ego pokušava da nam na sebi svojstven način ,,kaže” da to što pokušavamo da uradimo nije za nas, da je previše rizično, neizvesno.
Pokušava da nas odgovori ,,govoreći” nam da je to vrlo opasno za nas same, a pogotovo za naš lični razvoj. Međutim, takve životne prekretnice su upravo za sam ego najopasnije. Zbog toga je bitno da se odupremo tom unutrašnjem glasu, da nastavimo korak po korak napred.
Pročitajte tekst: ,,Princip adaptacije“
Kada donesemo odluku da iz temelja promenimo naše životne sisteme, tada dolazi do buđenja ega. Do tada je ego bio miran, zato što smo mi bili uljuljkani u našoj zoni komfora. U takvim životnim situacijama prvi koji nastoji da se stari životni sistemi vrate jeste sam ego. Ego ne želi da napusti poznatu i sigurnu teritoriju, takozvanu zonu komfora.
S druge strane, naše unutrašnje biće bukvalno vrišti za promene, zato što se više se ne oseća sretnim i ispunjenim. Određene životne lekcije su naučene i naša duša želi da nastavi sa razvojem. U zavisnosti od toga kolika je želja našeg unutrašnjeg bića jaka kada je reč o samim promenama, od toga zavisi i razvoj naše duše.
U slučaju da se odupremo egu, i uspemo da izađemo iz zone komfora, bićemo u mogućnosti da ostvarimo put potencijal našeg unutrašnjeg bića. U suprotnom, trenutni život neće biti iskorišćen na pravi način. Vrlo verovatno da će uslediti još jedna ,,teška” reinkarnacija. Možda i ne.
Namaste.
Autor : Uroš Martinović
