Četvrte srede u oktobru obeležava se Dan održivog razvoja (eng. Sustainability day). Šta je održivi razvoj? Definicija UN glasi: Održivi razvoj je razvoj koji zadovoljava potrebe današnjice, bez ugrožavanja mogućnosti budućih generacija da zadovolje svoje potrebe.” Ova definicija ima vremensku dimenziju koja povezuje čoveka i resurse u jednu celinu. Koncept održivog razvoja kreće od pojedinca i prenosi se na celokupnu populaciju.
Konzumeristički (potrošački) način života, putovanja, način ishrane, da ih navedem nekoliko, troše resurse planete Zemlje. Resursi mogu biti obnovljivi i neobnovljivi. Da li je neki resurs obnovljiv ili ne, gledamo u odnosu na to da li se mogu obnoviti u vremenskim okvirima života ljudske vrste.
Tako, voda, vazduh, šume i hrana su obnovljivi izvori. Naravno, obnovljivi izvori mogu postati neobnovljivi nesavesnim i neodgovornim upravljanjem istih.
Neobnovljivi izvori su fosilna goriva i minerali. Fosilna goriva su neobnovljiv izvor iz dva razloga: ima ih u ograničenim količinama na planeti i sam proces nastajanja fosilnih goriva traje milionima godina. Minerali su neobnovljiv resurs zato što se mogu naći u grupisanim formacijama u zemljinoj kori, a ekstrakcija minerala iz Zemlje je često neisplativa.
Tekst ,,Problemi današnjice – zagađenost vode“ možete naći OVDE.
Kada kažemo resursi prvenstveno mislimo na vodu, zemljište, hranu, energiju, ali i stanište, kao mesto života neke vrste i to je možda i najbitniji resurs. Imajući to u vidu, do danas, naučnici nisu otkrili drugu planetu sa sličnim, a kamoli sa istovetnim karakteristikama i resursima koji bi „utolili glad“ čovečanstvu za sve većom potrebom za korišćenje resursa.
Čovečanstvo ne živi izolovano od dešavanja na planeti Zemlji, tj. život svakog pojedinca je usko povezan sa životnom sredinom. Da pojasnim, svakoj vrsti su potrebni resursi – pre svega, hrana, voda, stanište kao mesto za život, a resurs koji je u manjku predstavlja ograničavajući faktor koji posledično uslovljava uspešnost preživljavanja jedne vrste bilo životinjske, biljne, fungalne, bakterijske, itd.
Navešću vam nekoliko primera kakve posledice neodrživo planiranje može imati na naše živote.
Uskršnje ostrvo predstavlja najizolovaniji deo planete Zemlje, udaljen od Južne Amerike oko 3.500 kilometara. Ovo ostrvo su naselili Polinežani u 12. veku. O postojanju ove živopisne kulture, govore monumentalne statue „moai“. Naime, u vreme kada je Španija otkrila ovo ostrvo (16. vek), stanovništvo ostrva je brojalo svega oko 2.500 ljudi, dok se smatra da je stanovništvo ostrva nekada brojalo oko 14.000 stanovnika.
Ko su bili krivci za ovu „maltuzijansku katastrofu“? (Tomas Maltus je bio britanski demograf). Smatra se da se lokalna populacija bavila intenzivnom poljoprivredom, sečenjem palmi u svrhu transporta masivnih moai statua. Treba napomenuti da kad su Polinežani nastanili ovo ostvo, sa sobom su introdukovali (doveli) i polinežanskog pacova. Sve ovo je dovelo do nepovratnih promena u samoj ekologiji ostrva.
Naime, polinežanski pacov nije imao predatora na ostrvu i u prisustvu „neograničenih“ izvora hrane omogućilo je ovoj vrsti da doživi eksplozivan rast i postane velika štetočina. Sečenje šuma za potrebe poljoprivrede i transporta statua je dovelo do erozije (propadanja) zemljišta odnosno, zemlja nije mogla da podrži istu stopu poljoprivrede kao pre. Sve ovo je dovelo do ekološkog kolapsa na ostrvu.
Ova alegorija treba da nam služi kao poruka upozorenja šta bi moglo da se desi ako se ne povede računa o planeti Zemlji.
Stariji čitaoci EkoBloga sigurno se sećaju naftne krize ’70. i ’80. godina prošlog veka. Usled veštački izazvane nestašice nije bilo nafte na tržištu. To je imalo za posledicu poskupljenje cena namirnica, nestašice goriva i štednju goriva. U ovom primeru ograničavajući faktor je bila nafta, čiji manjak je doveo do prethodno-navedenih problema, a imao je i političku dimenziju u vidu zaoštravanja međunarodnih odnosa.
Jedna od najgorih ekoloških nesreća koja se desila u novijoj istoriji je isušivanje Aralskog mora. Nekada je područje jezera bilo živahna ribarska zajednica, dok nije odlučeno da se pregrade reke koje se ulivaju u jezero u svrhu navodnjavanja različitih poljoprivrednih kultura.
Mnogi od izgrađenih kanala nisu bili dobro napravljeni, što je dovelo do isparavanja vode iz kanala, a bez dovoljno vode poljoprivredni prinos nije bio dovoljan. Kako se Aralsko more sušilo, tako su jezerske i priobalne zajednice biljaka i životinja nestale. Opustošenjem Aralskog mora, emigriralo je i lokalno stanovništvo.
Izgradnja najveće hidroelektrane na svetu pod imenom „Tri klisure“ u Kini, dovelo je do potapanja brojnih arheoloških nalazišta, a reselilo se i oko milion ljudi. Kulturno nasleđe se isto smatra kao vid društvenog resursa.
„Izlazak Zemlje“
Ova slika je napravljena tokom „Appolo 8“ misije na Mesec 1968. godine.
Izvor: https://upload.wikimedia.org/
Naravno, još uvek imamo vremena da promenimo naše navike na bolje.
Na koji način se kao pojedinci možemo koliko-toliko odgovorno ponašati prema okruženju?
- Princip cirkularne ekonomije na mnogo načina štedi prirodne resurse u širem smislu i produžava životni vek proizvoda.Odgovorno odlaganje otpada koje nema upotrebnu vrednost.
- Korišćenje alternativnih vidova transporta, izbegavanje korišćenja automobila koji koriste fosilna foriva, izbegavati putovanja avionom.
- Kupovina energetski efikasnih uređaja.
- Smanjiti potrošnju vode.
- Konzumiranje mesa koje zahteva manje ulaganje u njegovu proizvodnju, ili apstiniranje od konzumacije mesa.
- Nabavka voća i povrća koje se ne uzgaja daleko od vas.
- Korišćenje energetski efikasne bele tehnike, zamena volframskih sijalica sa „LED” sijalicama.
Moramo se suočiti sa činjenicom da su klimatske promene i promene ekosistema izazvane aktivnošću čoveka realnost, da iako imamo vremena da delamo, najbolje je da krenemo sad! Mislimo globalno, delujmo lokalno.
Autor: Marko Drasler – Ekoblog
