Prvi deo možete naći OVDE…
Ne mora sve uvek biti savršeno raspoređeno
To što sudovi nisu oprani neće umanjiti dečiju radost zbog nove igračke. Nenamešten krevet odmah po ustajanju neće im pokvariti raspoloženje sa kojim započinju novi dan. Neraspremljene police sa knjigama mogu da sačekaju još koji dan, ako je napolju sunčano i za to vreme možemo sa decom da izađemo napolje i uživamo u zajedničkom druženju.
Pre nego što sam dobila decu bila sam poprilično opsednuta redom i rasporedom u životonom prostoru. Da je uvek sve na svom mestu, da sve to lepo izgleda, pod konac. Onda sam vremenom shvatila da će svaki minut proveden u raspremanju stvari, čišćenju, rasklanjanju i sličnim aktivnostima zapravo biti minut oduzet od zajedničkih trenutaka provedenih sa decom.
A vreme se ne može vratiti. Deca se sigurno neće sećati čistih sudova, opranih tepiha, zategnutih čaršafa, i sasvim sigurno će im u sećanju ostati zajednički trenuci provedeni sa roditeljima u priči, igri, ili zagrljaju.
Maštaj bez ograničenja
Naučno je dokazano da se u mozgu aktiviraju isti neuronski snopovi i u situaciji kada nešto zaista proživljavamo kao i u onoj kada samo razmišljamo o tome. Što ima isti efekat na naš organizam i psihu. Ako zamišljamo (ili maštamo) nešto što nam je lepo, drago, što bi smo voleli da nam se dogodi, ili nam se već dogodilo, a želeli bi smo da ponovimo, mi ćemo se osećati kao da kroz to upravo prolazimo. Deca su majstori u tome, podsetimo se kako se mašta posmatrajući ih.
Nasmeši se kada se pogledaš u ogledalo
Ljubav prema sebi je preduslov za ispunjen život. Tek kada naučiš da iskreno voliš i poštujes sebe, moći ćeš isto to i da pružis drugima. Nauči da oprostis sebi. Osećaj krivice i kajanja zameni osećajem da si dao sve od sebe u tom trenutku. I usvoj lekciju iz svake pogreške, jer samo tako ćeš rasti i napredovati.
Voli sebe, jer ti si jedinstven i ne postoji niko na ovoj planeti kao što si ti! I sledeći put kada te neko pita šta i koga voliš, neka tvoje prvo mesto na listi bude rezervisano. Nasmeši se najdivnijoj osobi na svetu koju vidiš kada se pogledaš u ogledalu.
Rizikuj više i imaj više samopouzdanja
Deca su oslobođena vela predrasuda i ograničenja. I zato iz našeg ugla često rizikuju. A zapravo iz njihovog ugla, samo prate svoje želje, namere i radoznalost. Zato toliko često i dobiju ono što se neko od nas odraslih ne bi ni usudio da traži, pokuša da uradi ili zatraži.
Ima jedna predivna priča koja govori u prilog ovome. Dva dečaka su se igrala na zaleđenom jezeru. U jednom trenutku je jedan od njih upao do pojasa u ledenu vodu. Dozivao je u pomoć, i čuli su ga neki prolaznici koji su hitno pozvali pomoć.
Kada su nakon par minuta došle spasilačke ekipe, zatekle su dečaka na obali ogrnutog drugovom jaknom, promrzlog ali bezbednog. Upitali su ko ga je spasao i dečak je pokazao na druga. Onda je jedan od vatrogasaca iznenađeno upitao ,,Pobogu kako si to uspeo, pogledajte kako je led tanak, uopšte mi nije jasno!’’ Na šta je jedan mudar čovek preduhitrio dečakov odgovor i kazao ,,Nije bilo nikog od odraslih u blizini da mu kaže da ne može’’.
Obuci ono što voliš i u čemu se dobro osećaš
Primetila sam koliko je moja ćerka raspoloženija kada joj dopustim da obuče ono što ona želi a ne ono što ja smatram da bi trebalo. Jednom sam joj čak dopustila da po vrelom letnjem danu obuče hulakopke koje toliko voli. Ako ne smeta njoj, ne smeta ni meni. I bila je predivno raspoložena ceo dan.
Naravno da neću dozvoliti da obuje sandale po snegu ili da nosi vunenu kapu na trideset stepeni, ali ako nju čini srećnom da upari šareno sa šarenim, šta je drugo važnije od toga.
Pitaj ako nešto ne znaš
Toliko problema bi moglo da bude rešeno, toliko nevolja izbegnuto, da smo samo jednostavno pitali kada nam nešto nije bilo jasno. Mi veoma često imamo pogrešne pretpostavke da neko neće odgovoriti na naše pitanje, da ćemo delovati glupo ili neinformisano, da ćemo nekoga uznemiriti.
A koliko vam se puta desilo da prođete pakao oko neke situacije, i da vam nakon svega neko kaže ‘’Samo da si me pitao…’’. Pokušajte, pitajte ako vas zanima, ako mislite da možda neko misli da vi mislite…
Pogrešne pretpostavke su jedan od osnovnih uzroka problema u komunikaciji, pogrešno donetih odluka, nekih velikih kajanja. Ako vam je nekada baš neprijatno da postavite pitanje odmah direktno, možete probati da započnete sa ‘’Izvini, ako sam te dobro razumeo…’’ ili ‘’Samo da budem siguran da li ja dobro shvatam…’’ ili ‘’Veoma cenim tvoje mišljenje, pa bi mi značilo kada bi mi baš ti odgovorio na pitanje…’’. Sigurna sam da odgovor neće izostati.
Autor: Ana Rodić
