Oduvek slušamo da je voće izuzetno dobro za zdravlje. Preporučuje se ljudima svih starosnih grupa, bez obzira koje je njihovo poreklo. Ukoliko biste samo pokušali da posumnjate u ove, generalne preporuke, veći deo populacije i medicinskog establišmenta, smatrali bi da ste idiot. Nažalost, ove preporuke nisu baš utemeljene na preciznim naučnim ispitivanjima.
U praksi primećujem sve veći broj ljudi kojima konzumacija voća, naročito u većim količinama, ne prija. Ovde, nikako, ne bih da demonizujem voće. Zbog toga, hajde da malo dublje uđemo u celu priču, kako ne bi bio spaljen na lomači.
Definitivno gubimo bitku protiv modernih, hroničnih, bolesti, kao što su Alzhajmer, demencija, kardio-vaskularna oboljenja, rak. Jedan od najvećih faktora koji doprinosi ovakvoj situaciji je hrana koju jedemo. Na prvom mestu procesuirana hrana i šećer. Hmm…. imajući u vidu način na koji se proizvodi moderno voće, ukoliko nije organsko, bez problema ga možemo svrstati u procesuiranu hranu.
Ako kupujete voće u supermarketu ili na običnoj pijaci, pored šećera koji prirodno sadrži, u svoj organizam unosite i poprilične količine herbicida, pesticida, hemikalija koje ubrzavaju zrenje i produžavaju boravak na policama. E sada, ako konzumirate isključivo organsko voće, bićete u boljoj situaciji, što ipak ne znači da ste izabrali najbolju i najefikasniju opciju koja će unaprediti i sačuvati vaše zdravlje.
Šta voće želi od nas ?
Kao i sve ostalo u prirodi, i voće ima samo jednu misiju, a to je razmnožavanje. Voće je fantastičan marketing menadžer. Svojim jarkim bojama i visokim sadržajem šećera privlači životinje i ljude da ga pojedu kako bi se kasnije, kroz njihov izmet, razmnožilo. Nažalost, ljudi više ne doprinose ovom prirodnom procesu, već su, kao i sve što mogu, prilagodili proces sebi i stvorili voće koje ima još više šećera, a manje vitamina i minerala, zbog kojih je, u suštini, na tako dobrom glasu.
Pročitajte: ,,PLACEBO vs NOCEBO efekat – da li smo sposobni za samoisceljenje?”
Voće takodje doprinosi takozvanom planiranom gojenju. Ovo gojenje je za neke životinje, a nekada je predstavljalo i za ljude, deo prirodnog životnog ciklusa. Proces je prilagodjen tako da se voće konzumira, u većim količinima, tokom leta i ranu jesen kako bi organizam napravio zalihe energije, u vidu masnih naslaga, za predstojeći period ,,oskudacije“ , kasnu jesen i zimu. S obzirom da danas, za nas, ovi periodi ne postoje ovaj proces je potpuno izlišan i možda čak i štetan.
Ko je stavio voće i povrće u istu rečenicu?
Sve do 1992 godine preporučena ishrana uključivala je manje količine voća, u periodu godine kada voće prirodno zri. Ishrana se većinski bazirala na povrću i životinjskim namirnicama.
1991 godine Američki institut za rak ( ACI) uradio je seriju manjih istraživanja, koja su navodno, pokazala odredjene benefite. Kasnija analiza ovih studija pokazaće da su ovi benefiti nastali zbog razlika u socijalnom statusu ispitanika.
Povedeni ovim istraživanjima, u početku iz dobrih namera, povezali su se sa 40 najmoćnijih proizvodjača hrane kako bi promovisali konzumaciju voća u svrhe prevencije raka. Zajedno su oformili fondaciju „ Produce for better health fondation“. Tada je izmišljena piramida ishrane, koja se i dan danas koristi, i u kojoj se preporučuje konzumacija 5 i više porcija voća i povrća na dnevnom nivou.
2005 godine ACI menja partnera i udružuje se sa CDC-om ( Centar for desise control and prevention) i tada voće i povrće postaje preporuka za prevenciju svih vrsta bolesti, iako ne postoje validna naučna ispitivanja koja bi ovu preporuku podržala.
2006 inicijalana grupacija stvara neprofitabilnu organizaciju „ Fruites and Veegies more maters“ koja će promovisati prodaju voća i povrća. Ovu organizaciju trenutno sponzorišu korporacije, kao što su Kelogs, Monsanto i Pepsi.
Prevencija bolesti. Da li smo u tome uspeli?
2010 godine objavljena je EPIC ( European Prospective Investigation into cancer and nutrition) studija, uradjena na 400.000 Evropljana. Ova studija je pokazala da, iako su ljudi prihvatili savete i povećali konzumaciju voća i povrća, a smanjili konzumaciju masti i životinjskih proizvoda, rak nije pokazao tendenciju smanjenja, dok je konzumacija voća i povrća, u bilo kojim količinama, imala minimalno dejstvo na njega. Ovu studiju možete naći na sledećem linku https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/20371762.
Pozabavimo se sada malo šećerom i količinom istog u samom voću. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje maksimalnu količinu od 25g dnevno ili 6 kafenih kašika, što bi otprilike predstavljalo 5% dnevnog energetskog unosa. Imajući u vidu da jedno parče sendvič hleba sadrži 5 kafenih kašika šećera, što je ekvivalent jedne prosečne jabuke, treba da se zapitamo gde sav taj šećer odlazi. Konkretno, odlazi u masne naslaga. Svakodnevna konzumacija voća definitivno doprinosi epidemiji gojaznosti koja zahvata sve veće razmere na svetskom nivou.
Ali voćni šećer je zdrav i prirodan.
Voćni šećer, ili fruktoza, se smatra prirodnim te zbog toga i zdravijim.
Ukoliko posmatramo način na koji se fruktoza i glukoza procesuiraju u organizmu, brzo će nam postati jasno koliko ovo mišljenje nije tačno.
Glukoza se u organizmu apsorbuje putem crevnog trakta, odakle dospeva u krv. Pankreas luči insulin koji glukozu premešta u ćelije koje je koriste za proizvodnju energije. Minimalne količine se skladište u jetri u vidu glikogena. Sve što preostane skladišti se u vidu masnih naslaga.
Podsetite se: ,,5 stubova zdravlja”
Fruktoza, pak, odlazi direktno u jetru. Minimalne količine se takodje skladište u vidu glikogena. Jedan deo odlazi u masne naslage, dok se drugi fermentiše i pretvara u alkohole. Zbog toga previše fruktoze dovodi do stvaranja ne alkoholne masne jetre. Tokom prerade fruktoze, jetra takodje proizvodi uričnu kiselinu, koja pak promoviše nastajanje gihta.
Ova kiselina takodje deluje na smanjenje proizvodnje azot oksida, što opet negativno deluje na mozak, zidove krvnih sudova i aktivnost belih krvinih zrnaca ili drugačije rečeno imuniteta. Prevelike količne fruktoze takodje izazivaju insulinsku rezistenciju, smanjenje lučenja hormona leptina koji reguliše sitost i povećanje lučenja hormona grelina koji reguliše glad.
A gde su antioksidanti, vitamini, minerali, fitonutrijenti i vlakna?
Voće konzumiramo i zato što je navodno puno gore pomenutih mikro nutrijenata.
Ukoliko analiziramo gram po gram, zeleno povrće daleko prevazilazi voće po pitanju sadržaja vitamina i minerala. Neke od važnijih ćemo čak naći samo u namirnicama životinjskog porekla, kao što su vitamn B12, vitamin K2, Vitamin D. Na primer banana, koja važi za voće bogato kalijumu puna je šećera. Sa druge strane spanać sadrži 2,5 puta više kalijuma bez preteranog opterećenja šećerom.
Ista je situacija i sa antioksidantima i vlaknima. Kafa na primer sadrži 6 puta veću koncetraciju antioksidanata od bilo kog voća.
Zaključak
Po mom mišljenu voće nije nezdravo, niti toliko zdravo kao što se misli. Zdrave osobe, koje nemaju neki zdravstveni problem kod koga voće definitivno treba u potpunosti izbaciti, mogu ga konzumirati povremeneo, kao poslasticu, i to u vreme kada se može ubrati sa drveta. Svaka konzumacija koja prevazilazi ove okvire može se smatrati prekomernom i s toga lošom za sveopšte zdravlje organizma.
Autor: Miloš Stojaković
