Postoje različite predstave ljudi o tome šta se zapravo može postići odlaskom kod psihologa. Da li je smisleno na taj način rešavati probleme i koje probleme je moguće rešiti. Neki ljudi ne prave razliku između psihologa i psihijatara (o ovoj razlici možete pročitati u ovde). Drugi pak misle, da kod psihologa idete na neku vrstu (prijateljskog) razgovora koji se obično positovećuje sa time da ćete nekome ko vas ne zna „otvoriti dušu“ i tako olakšati sebi patnju. U ovom tekstu ćete saznati šta zapravo možete postići odlaskom kod psihologa. Možete razrešiti zablude i nedoumice koje ste možda imali povodom ove teme.
Razgovor sa psihologom nije isto što i razgovor sa prijateljem
Razgovor sa psihologom nije prijateljski razgovor u kome ćete se ispričati, možda isplakati i otići kući sa osećajem olakšanja. Psiholog je tu da vas sasluša, empatično i bez osuđivanja ali njegova svrha nije samo to. Ono što karakteriše razgovor sa psihologom jeste upotreba svrsishodnih pitanja sa ciljem da se utvrdi šta vas muči, odnosno koji je problem zbog koga ste došli a zatim i da vas uputi kako taj problem da rešite. Postoje određene psihoterapijske tehnike, koje se koriste u psihološkom tretmanu i koje predstavljaju psihološke „alatke“ za pružanje adekvne pomoći ljudima sa različitim psihološkim problemima. Dakle, razgovor sa psihologom podrazumeva pored empatičnog i bezuslovno prihvatajućeg stava i aktivnu upotrebu teorijskih i praktičnih znanja iz psihologije.
Tekst ,,Anksioznost vs depresija – da li biti anksiozan znači biti i depresivan?“ pročitajte OVDE.
Psihološki tretman zahteva i vaše aktivno učešće
Redovan odlazak psihologu i rešavanje vaših psihološkim problema podrazumeva vaše aktivno učešće. Nije dovoljno samo da se uredno pojavljujete na seansama već i da se lično aktivirate u rešavanju vaših problema uz pomoć saveta koje vam daje psiholog. Psihološki probelmi nastaju kao posledica pogrešnih strategija prevazilaženja stresnih situacija. Ono što je potrebno da se problemi prevaziđu jeste usvajanja efikasnijih strategija za njihovo rešavanje i to je ono čemu vas uči psiholog. Pored toga što vas podučava određenim novim strategijama on vas i motiviše da budete efikasniji u njihovoj primeni.
Psiholog ne menja vašu strukturu ličnosti
Psiholog ne može promeniti vašu ličnost. Obično ljudi veruju da će se odlaskom kod psihologa promeniti iz korena. To je nemoguće jer je naša ličnost genetski odnosno biološki uslovljena. Ali, ono što jeste moguće je da se promene izvesna disfunkcionalana ponašanja. Na primer, osoba koja je po prirodi zatvorenija i opreznija u kontaktu sa ljudima (introvertna) ne može posle psihološkog tretmana postati ekstremno otvorena i komunikativna ali se može naučiti određenim socijalnim veštinama i biti efikasnija u komunikaciji sa svojim socijalnim okruženjem.
Tekst ,,Kako da efikasnije upravljate sopstvenim vremenom“ pročitajte OVDE.
Psiholog se ne bavi isključivo vašom prošlošću
Rad sa psihologom ne podrazumeva nužno „kopanje“ po prošlosti. Raniji psihoterapijski pravci a pre svih psihoanaliza pridavali su veliki značaj prošlim životnim iskustvima i u njima tražili uzroke i rešenje sadašnjih problema. Moderniji psihoterapijski pravci među kojima je kognitivno-bihejvioralna terapija se prevashodno fokusiraju na sadašnjost, ne zanemarujući događaje iz prošlosti, oni imaju za cilj da registruju trenutne pogrešne mehanizme funkcionisanja i da ih izmene kako bi osoba mogla da prevaziđe sadašnje i buduće probleme.
Tekst ,,Uobičajene greške koje povećavaju strah prilikom javnog nastupa“ pročitajte OVDE.
Psihološki tretman doprinosi poboljšanju i preko efekta koji mogu imati medikamenti
Neke osobe su mišljenja da ako već piju lekove ne moraju odlaziti na psihološki tretman jer on nema nikakvu svrhu. Pored uobičajenih životnih problema (problemi u komunikaciji, ljubavni problemi, problemi prlikom donošenja odluka, problemi u učenju,itd.), psihološki tretman itekako pomaže i u prevazilaženju nekih psiholoških poremećaja i to pre svega anksioznih i depresivnih poremećaja. Većina anksioznih i blaži do umereni depresivni poremećaji se mogu prevazići samo uz psihološki tretman (pre svega uz kognitivno-bihejvioralnu terapiju) bez upotrebe medikamenata! Ako osoba već uzima lekove uputno je ići i na psihoterapiju jer lekovi ne mogu promeniti način njenog razmišljanja i ponašanja koji su glavni faktori održavanja njenih emocionalnih problema.
Tekst ,,Strah od neuspeha vs. strah od uspeha“ pročitajte OVDE.
Pokazuje se da kod osoba koje idu na psihoterapiju ređe i teže dolazi do vraćanja simptoma psiholoških problema jer se menjaju disfunkcionalni obrasci rešavanja problema koji su, između ostalih, i doprineli da se problem prvobitno javi.
Autor: Sanja Marjanović
