Imam tu sreću da nadahnuće uspevam da pronađem i u prvoj jutarnjoj kafi koju pijem dok razmišljam o propisima i pravilima koje je neko postavio. Ukoliko ne vidim dublje značenje osnove koju mi neko prodaje, ja ne mogu, a da ne pitam: „Izvini, a gde to piše?“
Da me ne shvatite pogrešno, pravila nisu loša i treba ih poštovati kako ne bi nastala anarhija. Ali danas ljudi preteruju u pravilima i sve to zarad nekog vrlo kockastog pogleda koji dolazi obično iz ličnih strahova. Na ovaj članak me je podstakla moja bliska prijateljica koja mi priča kako „glumi domaćicu“ i na čijem se licu vidi umor. Vidi se koliko se dala svima oko sebe, a sebi najmanje. Da ona ima bilo šta u znaku Vodolije, ne bi sebi dopustila da se toliko preoptereti. Jer je žena Vodolija, ta koja pita: „A zašto to mora tako?“. Pogotovo ako oseća da joj ne prija i ako vidi da propada zbog svih tih silnih pravila i očekivanja oko sebe.
Tekst ,,Šta su to zapravo aspekti?“ pročitajte OVDE.
Žena Vodolija očekuje samo od sebe. Ne daje na sebe. Voli da bude u toku sa svim. Voli da bude u pokretu. Načitana je i obrazovana jer njen intelekt nema granica. Ona je gladna znanja i gladna je novih otkrića. Vrlo je otvorenog uma, razume skoro sve i nije osuđivački nastrojena, već se vodi mišlju: „Njihov život, njihovo pravo.“
Ono što žena Vodolija ne trpi jeste da vidi da su drugi oko nje ugnjetavani na bilo koji način i onda ima potrebu da se suprotstavi. Samo slušajući svoju prijateljicu, napadne me bes, neviđeni bes kako može sebi da dozvoli da živi tako, kako može sebe toliko da ne voli, kako može da se prostre kao tepih tim „pravilima“ koje su osmislili ljudi prepuni strahova jer se plaše da će ona otići kad uvidi koliko je jaka i koliko je sposobna i koliko ne uvažavaju njene potrebe i njeno celo bivstvo.
Postajem nepredvidiva i onda koristim sve svoje veštine koje imam kako bih našla taj mali procep kroz koje će moje reči da se probiju i da se usade. Ne, žena Vodolija ne govori šta vi treba da uradite, to vi sami najbolje znate, ona Vam samo skreće pažnju na to koliko trpite, koliko ste nesrećni, koliko vas gaze, iskorišćavaju, maltreitraju i na to kako zbog manjka hrabrosti vi sve to dopuštate i tonete, tonete, tonete…
Tekst ,,Nije lako biti Mesec“ pročitajte OVDE.
Neko će reći: „Šte te briga, gledaj svoj život?“
To je problem žene Vodolije, neće okrenuti glavu kad vidi da se neko koprca kao riba na suvom jer se ona saoseća sa nedostatkom lične slobode i mišljenja kroz koju ta osoba prolazi i oseća unutrašnji žar da oslobodi još jedno biće iz kandži ličnih predsrasuda.
Ko kaže da mora samo žena da kuva? Ko kaže da samo ona brine o deci? Ko kaže da ne treba da posveti sebi slobodno vreme bez griže savesti ko joj tada čuva decu? Ko kaže da ne treba da redovno posećuje frizerske salone? Ko kaže da mora da se oblači kao baba kad dobije decu? Ko kaže da ne može da bude i uspešna majka i uspešna žena i da opet nađe vremena za vikend na jezeru sa prijateljicama? Ko kaže da kad se udala teba da prestane da bude svoja i da njene potrebe padaju u drugi plan?
Želim da vidim gde ovo piše da ovako mora jer se kao astroterapeut susrećem sa ženama koja imaju ovakve i slične izazove i svaki put moj Mesec u Vodoliji vrišti od ljutnje jer nisu problem ta „nepisana pravila“ , već je problem taj strah u glavi i želja da dobijemo potvrdu ljudi oko nas, zaboravljajući da je najvažnija potvrda ona koju dobijamo od nas samih.
I NE, osudite me, ali ja ne mogu da okrenem glavu. Kad vidim da se neko tako koprca, pogotovo ako traži pomoć, ja pružam ruku. Nema veće sreće nego kad vidim da kroz određeno vreme, osoba uspeva da se izvuče iz svoje čaure straha i predsrasude prema samome sebi. Suprotstavi se samom sebi i prekine pupčanu vrpcu sa svojim strahovima i očekivanjima. Hrabro i slobodno počne da se bori za sebe SADA. Jer Vodolija i Uran vole SADA i ne razmišljaju o onome što je bilo ili što će biti. To ostavljaju u amanet Saturnu i Neptunu.
Tekst ,,Da mogu dotakla bih ceo svet svojim perajima“ pročitajte OVDE.
I da vam kaže nešto žena Vodolija. Sve što duboko u sebi osećate da nije pravo, što vas na bilo koji način sputava da budete pravi vi. Svaki odnos gde ne možete da budete ono što zaista jeste. Svaki posao koji vas umara guši i stvara kamen na leđima, verovatno i nije za vas jer da jeste osećali biste samo slobodu i mir. Suprotstavite se ličnim strahovima, preuzmite odgovornsot za svoja dela i delajte. Bolje vi da to sami odlučite, nego da dočekate neki ciklus Saturna ili Urana, da vam oni pripreme teren za prihvatanje, odgovornost i na kraju promenu ka istinskom sebi.
Autor: Maja Pešić
