Postoji više faktora zašto ne možeš jednostavno kao svi oni „savršeni“ jogini na Instagramu da spustiš pete čvrsto na asuru.
Uzmimo u razmatranje činjenicu da je sa tvojim gornjim delom tela sve kako treba. U smislu otvorenosti, počev od samih kukova, preko istegnutosti kičmenog stuba, ruku, otvorenosti lopatica, istegnutosti vrata. Dakle, u ovom slučaju problem verovatno imaš u donjem delu tela. Da bi bio u mogućnosti da spustiš obe pete na asuru svakako je potrebno da poradiš na vrlo finom i postepenom istezanju nedovoljno istegnutih zadnjih loža, prepona, ligamenata, tetiva, listova. Ponekad je razlog i u nedovoljnoj mobilnosti skočnih zglobova. Ako tom segmentu posvetiš dovoljno pažnje, vremenom će ti se pete naći čitavom površinom na asuri.
Otkrijte ,,Kako se zaštiti od stresa“
Međutim, vrlo je bitno da ne forsiraš svoje telo. Potrebno je da mu dozvoliš da se razvija i napreduje u svom prirodnom ritmu. Bez ikakvog cimanja dok si u položaju. Bez bola, samo dugotrajnom praksom produbićeš određeni položaj. Ukoliko ne miruješ dok si u položaju već cimaš svoje telo napred nazad, tako nešto imaju tendenciju da rade osobe koje se nalaze na početku svoje joga prakse, ne činiš nikakvo dobro za svoje telo.
Naprotiv, tim cimanjem, koliko god ono neprimetno bilo samo možeš da utičeš na mikro povrede mišića, tetiva, ligamenata. Zbog toga, tek na kraju ostajanja u položaju, par zadnjih udaha i izdaha probaj da produbiš sam položaj. Makar i milimetar više, bez cimanja. Kada se to desi, joga više ne predstavlja samo fizičku aktivnost. U tom momentu postaješ svestan svog unutrašnjeg bića, postaješ svestan svog suptilnog tela. Vrlo je bitno da imaš dobrog instruktora/učitelja koji će te voditi kroz čitav taj proces kao po jajima. No, vratimo se na psa koji gleda dole.
Saznajte koja je ,,Tehnika koja otklanja umor“
Dakle, ako posvetiš pažnju finom i postepenom istezanju prethodno navedenim delovima tela, u određenom vremenskom periodu tvoje pete će ugledati asuru.
Međutim, u nekim slučajevima ni pravilno istezanje neće uticati na potpuno spuštanje peta na asuru, za tako nešto su obično tada ,,krive“ Ahilove tetive. Tada možeš da kriviš svoju genetiku. Neki ljudi jednostavno imaju „skraćenu” Ahilovu tetivu od rođenja, tako da ni pravilno istezanje neće mnogo uticati na spuštanje peta na asuru. Protiv genetike se teško bilo šta može, što je jedan od postulata joge, prihvati sebe i voli sebe takav kakav si. Ako ne postoji iskrena ljubav prema samom sebi, neće postojati iskrena ljubav ni prema drugima.
Jedan od isto bitnih faktora koji mogu da ograniče ulazak u potpuni položaj psa koji gleda na dole jeste sama struktura kostiju. Niko od nas nema istu strukturu kostiju, u pogledu debljine, gustine, čvrstine i ostalih bitnih karakteristika kada je reč o kostima.
Pročitajte ,,Zašto je tako teško stupiti na put ličnog razvoja?“
Sve ove gore izrečene faktore koji mogu da te ograniče u smislu samog ulaska u psa koji gleda na dole dosta instrukora na početku svojih karijera jednostavno nije svesna, niti zna da ih prepozna. Krivica nije njihova, iskustvo je čudo, ali i kvalitet obuke koji se pruža na našim prostorima kada je reč o anatomiji u okviru joge. Taj deo se uglavnom preleti kroz par strana u skriptama, bez ikakve prakse.
Nije do instruktora. Vrlo često je odgovor u takvim situacijama: ,,Samo se isteži, sve će vremenom doći na svoje.“ Međutim, nikada ne dođe zato što tvoje telo jednostavno nije dizajnirano za tu vrstu psa koji gleda na dole. Ako se to prepozna od strane instruktora biće ti predstavljena varijacija položaja.
Tvoje telo predstavlja vozilo tvoje duše, shodno tome najbolje je da se jednostavno prepustiš i osetiš šta tvom telu u fizičkom smislu prija.
Oseti, adaptiraj, usvoji, podeli. To je joga.
Namaste.
Autor: Uroš Martinović
