Ha, komplimenti.
Šta s njima da radimo?
I kako se s njima nosimo?
Pošto se dešava da me i poznanici i klijenti pitaju kako da ojačaju samopouzdanje, evo jedne lepe teme koja u tome može da bude od pomoći i koristi i njima, i vama koji ovo čitate.
Dakle, komplimenti.
Kako reagujete na njih? Razmislite o tome, jer upravo od te vaše reakcije u velikoj meri zavisi da li ćete da ojača[va]te samopouzdanje ili ćete da nastavite da se, na neki način, stidite lepih reči koje vam neko uputi. Odmah zatim razmislite i o tome: a zašto biste se stideli lepih reči koje vam neko uputi?
Tekst ,,Povratak u budućnost”, pročitajte OVDE.
Na početku ovog teksta da napomenem da je važno i od koga kompliment stiže. Milena Dravić je, na primer, to lepo objasnila, rekavši ovako: „Nisi dama kad ti sirovina kaže da si lepa, već kad džentlmen zaćuti pred tobom.“ Da napomenem i da je ovaj tekst, po svemu sudeći, namenjen pre ženama nego muškarcima jer, obrni-okreni, mi smo te koje sasvim sigurno dobijaju više komplimenata od, je l’ te, njih.
A među njima ima i onih koji ne misle ono što kažu, pa ni kompliment, u skladu sa tim, ne mora da bude iskren. Može da prija našim ušima, može da prija i našem egu, ali ne mora da bude iskren. Postoji i varijanta da kompliment jeste iskren ali da nam ne prija. Svega ima, pa zato evo i sledećeg pitanja: kakve komplimente najviše volimo?
Tekst ,,Prodavac sladoleda”, pročitajte OVDE.
Neka istraživanja kažu da žene najviše vole da dobiju kompliment koji se tiče, a gle čuda, njihovog fizičkog izgleda. Tu ima zilion različitih komplimenata, ali jedan od njih sedi na tronu, Gospodar Komplimenata, i kaže prosto i jednostavno ovo: „Smršala si.“ Za žene, magična rečenica. Ali kako ima zilion različitih komplimenata, tako ima i zilion nas i naših reakcija. Ne moramo sve jedan isti kompliment da vrednujemo na isti način.
Zato razmislite o gorepomenutom pitanju – koje komplimente najviše volite? Kad izabarete omiljeni među njima, onda razmislite i kako tačno on utiče na vas? Šta tačno u vama izaziva? Kako se osećate kada vam neko udeli baš taj kompliment? Šta tada mislite o sebi?
Tekst ,,Kompromisi”, pročitajte OVDE.
Prihvatanje komplimenata bez polemisanja o njima, dakle uz jedno kratko i osmehnuto „hvala“, može čuda da napravi. Kako i zašto? Zato što mi sebe ne moramo videti istim očima kojima nas drugi vide. Koliko vam se puta desilo da neko pohvali neki deo vas, fizički ili intelektualni deo vas, ne zaboravimo to – i intelektualni deo vas, a da vi sami o tom delu sebe nemate ni da mislite ni da kažete ništa lepo i pohvalno?
Zapravo, imate šta da mislite! Mislite sve najgore – mislite da imate najružniji nos u svemiru i najkrivlje zube ili mislite da u nekom poslu niste [dovoljno] dobri, a onda se neko baš u taj vaš „najružniji nos na svetu“ zaljubi ili dobijete pohvalu da ste fantastično uradili ono što ste sami procenili kao propast.
Ono što je za nas naša mana za nekog ko nije mi može da bude naša vrlina. Zar nije ponekad sjajno posmatrati „mane“ i iz tuđeg, lepog ugla posmatranja? Možda taj nos i nije baš tako ružan, a možda su i ovi zubi baš simpatični, nekako jedinstveni…m?
Imamo tendenciju da drugima poverujemo samo kada nas omalovažavaju, potcenjuju, kritikuju i obezvređuju, ali kada nam kažu nešto lepo, pohvalno, pozitivno, podržavajuće, kreativno – ma nema šanse da nas tako vide! Loše zaslužujemo, al’ za dobro nismo dovoljno dobri.
Tekst ,,Usamljenost”, pročitajte OVDE.
A zašto [mislimo da] nema šanse da nas oni tako vide?
Pa zato što sami sebe ne vidimo tako. Mislimo da ne zaslužujemo da neko o nama ima dobro mišljenje jer sami o sebi ne mislimo dobro. Mislimo da ne zaslužujemo da nas neko pohvali jer sami sebe nikada i ni zbog čega u životu ne hvalimo pa prosto ne znamo šta da radimo kad dobijemo pohvalu – potpuno nova situacija za nas, šta sad? Mislimo da nismo vredni tuđe lepe reči jer sami za sebe nemamo ništa lepo da kažemo.
Mislimo da ne vredimo pa se isprepadamo kad nam neko kaže da vredimo. Moramo sebe voleti i poštovati i vrednovati da bismo poverovali da nas i neko drugi može voleti i poštovati i vrednovati. To je, između ostalog, i način da razlikujemo iskrene od neiskrenih komplimenata. Kada znamo ko smo, gde smo, šta smo, u šta verujemo, u šta ne verujemo, onda lakše pravimo selekciju…generalno lakše pravimo selekciju. Što bi se reklo, lakše odvajamo žito od kukolja.
Tekst ,,Potraga za dušom”, pročitajte OVDE.
Osim što prihvatanje komplimenata može da nam podigne samopouzdanje, može i dan da nam ulepša! A to nije zanemarljivo…da vam nešto ili neko ulepša dan. Je l’ vam se desilo nekada da vam neko kaže „pa ti si kao proleće!“ a da vi onda lepo osetite da vam cveće raste pod nogama dok hodate? Meni jeste. I nisam sigurna šta je bolje i lepše – da li jedan takav kompliment ili jedan takav osećaj. Senzacionalno i neprepričljivo.
Ili da vam neko kaže da mu ulepšate dan kad vas vidi? Ili da ste mu asocijacija za „Lambadu“…ili vam, prosto i jednostavno kaže da sijate? Da li vam je neko nekada rekao da ni sa kim ne može da razgovara duže od par minuta i da ste vi jedina osoba s kojom može da razgovara tri sata? Da li vam je neko nekada rekao da odišete takvom energijom da izgledate kao da niste sa ovog sveta? Koji kompliment ćete zauvek da pamtite?
Razmislite o ovoj temi koja je, verujem, nekako lepa i korisna. Lepa zato što je lepo dobijati i prihvatati komplimente, a korisna zato što mnogi, a naročito žene, imaju problema sa prihvatanjem istih pa ovo može da ih podstakne na neka konstruktivna razmišljanja i, što je još važnije, promenu perspektive iz koje sagledavaju i doživljavaju sebe kroz tuđu „optiku“. Ako vam je neprijatno kada vam neko uputi kompliment, na šta god da se odnosi, razmislite zbog čega vam je tačno neprijatno i napravite jedan mali eksperiment: zahvalite na tim rečima osobi koja vam ih je uputila, nasmešite se i vidite kako je to kada, bar na trenutak, pomislite da to nešto lepo upućeno vama – sa vama zaista ima neke veze. Kada, bar na trenutak, poverujete u to.
„Od dobrog komplimenta mogu da živim dva meseca.“
[Mark Twain]
Autor: Anita Šipić
