Da budem iskrena, nije ni malo lako biti Mesec. Od nas se očekuje da budemo mudre, da razumemo, da držimo sve u svojim rukama, da ispratimo sve oko nas, da držimo sve na okupu, da budemo srećne same sa sobom, da činimo druge srećnim, da podižemo decu i da odgovaramo za sve njihove postupke i iskrena da budem često i sebe krivimo kad vidimo da ne ide onako „ kako bi trebalo“. Sve su ovo uloge jednog Meseca, jedne žene koja danas želi svoje mesto pod Suncem.
Venerama je dozvoljeno da drame, da se ponašaju kao dečica, da budu i luckaste i da ne preuzimaju odgovornost za svoje dela, to ostaje nama na teretu. Idemo okolo i skupljamo svo đubre, svih planeta koje ostavljaju posledice svojih postupaka iza sebe. Idemo i skupljamo kao što mama skuplja igračke za svojom decom. Skupljamo ih na duši i onda pokušavamo da otpustimo, pokušavamo da gornje i donje planete držimo u balansu jer smo mi stub celog energetskog kanala, bez nas ne bi ništa funkscionisalo. Mi to znamo i sve ostale planete to znaju. Bez nas nema ničega, a sa nama ima svega.
Mi smo duša, mi smo osećaji, mi smo intuicija, mi štitmo, mi upozoravamo, mi podržavamo, mi verujemo, mi se saosećamo, mi razumemo, mi možemo sve.
Tekst ,,Gledajući sebe, vidim tebe“ pročitajte OVDE.
A šta kad se Mesec umori? Pitam sve Mesečeve žene… Šta radite kad se umorite? Kako se isceljujete? Imate li razumevanje od ostalih oko vas? Kako se nosite sa svim „igračkama“ koje ste pokupile i unele u sebe? Imate li tada podršku?
Ja je nemam i veoma je teško nositi sve to i truditi se da balans među ostalim planetama bude onakav kakav umem da održim.
Nekad bih vrištala i trčala kao Mesec u Ovnu. Nekad želim da se uzemljim, pevam, kuvam, uživam u kafi sa ukusom bele čokolade i narandže kao Mesec u Biku, ponekad dohvatim knjigu ili pozovem neki drugi Mesec kako bih samo brbljala i trošila energiju kao Mesec u Blizacima. Nekad mi je dovoljan samo dodir i zagrljaj moje kćeri i posmatranje kako spava kako bih iscelila svoju energiju kao Mesec u Raku. Ima dana kad bih se ponašala kao dete, igrala se i pustila sebe da se glupiram i uživam u dodiru sunčevih zraka, kao Mesec u Lavu.
Kad osetim da nisam izbalansirana, dohvatim malu metlicu i počnem da čistim ili odem u baštu i zasadim novu biljku koju ću pratiti kako raste i davati joj vremenom energetsku živost, kao Mesec u Devici, kad se osećam uasmljeno, izaći ću među druge ljude, da se družim, da razmenjujem mišljenje, da uživam u društvu ljudi oko mene kao Mesec u Vagi. Kad sam besna i želim da otpustim posvetiću noć otpuštanju svojih emocija kroz magiju i rituale koje redovno izvodim kao Mesec u Škorpiji, kad se osetim sputano, spakovaću kofere, pa makar bilo na jedan dan, uzeti ono najosnovnije i pobeći odavde kao Mesec u Strelcu, samo da osetim vetar na licu.
Tekst ,,Drago mi je, ja sam žena Vodolija“ pročitajte OVDE.
Kad vidim da se stvari oko mene raspadaju i da se ljudi muče, ja ću raditi još više, upornije, snažnije, gurajući druge od nazad i tako lečiti samu sebe kao Mesec u Jarcu. Kad vidim da sam zastala i zapala u procep, brzo ću smisliti novu ideju, pobuniti se protiv trenutne situacije i menjati je brzo i odlučno kao Mesec u Vodoliji. Kad vidim da ništa od ovoag ne pali, sešću u lotosovu pozu i pozvati svoje pretke i svoje Mesece iz prošlih života koje me podržavaju da se posavetujem i da zamolim za snagu, kao Mesec u Ribama…
Nalaziću načina da se otarasim „igračaka“ koje sam pokupila jer znam kolika je moja uloga i koliko treba da se trudim da stojim obema nogama jer kad čovek izgubi dušu i kad se duša iscrpi, izgubio je skoro sve. Dokle ga duša vodi i podupire nadu i veru u njemu, on će daleko da stigne. Zapravo, nezaustavljiv je.
Tekst ,,Šta su to zapravo aspekti?“ pročitajte OVDE.
Mi Meseci, žene, možemo mnogo, ali mnogo. Naše reči daju snagu. Naše dodiri isceljuju. Naši pogledi bodre. Mi smo stablo bez kog se ne može, ali ne znači da ne treba da imamo oduška.
Nemojte sebe prekorevati, nemojte uskraćivati sebi pravo da dišete i budete prisutne i svesne, razumeti svoje Sunce jer bez njega nema smenjivanja noći i dana, a samim tim nema ni života na Zemlji.
Nije lako ni malo, ali mi to možemo i želim svim Mesecima da poručim gde god da se nalazite i u kakvoj god izazovnoj situacijij da se nalazite, ta iskra koju toliko noćima zamišljate da vam treba, prizivate je ste zapravo vi same. Da ste početak i kraj. Da na sebi imate mnogo odgovornosti, ali i mnogo privilegija i da šta god da ste zamislile ako krenete od ove iskre, uspećete.
Ovo govorim sebi svaki put kad sedim u svojoj 12-ici i kad mislim da je potpuni mrak oko mene. Govorim da mi zapravo ne treba zvezda jer sam ja ta svetlost koja će sama sebi da osvetli put do onoga što je za mene i što želim da postignem.
Nije lako biti Mesec, ali je velika privilegija koju smo dobile i treba da naučimo da je nosimo ponosno. Sijajte Meseci i osvetljavajte sebi put i kad je noć bez ijedne zvezde na nebu jer vi to možete…
Autor: Maja Pešić
