Nemaju razvijen endokrini sistem ni mozak kao životinje, ali hormoni kod biljaka mogu da se sintetišu i da pritom znaju kada je vreme za to.
U prirodi sve interaguje, pa tako i biljke koje čine veliku komponentu živog sveta, „osluškuju“ šta se dešava oko njih, registruju klimatska dešavanja, i na osnovu toga stvaraju hormone koji će usmeriti njihove organe da rastu i da se razvijaju.
Fitohormoni su supstance koje na prirodan način regulišu rastenje biljaka. Biljke ne poseduju specifične žlezde u kojima se fitohormoni sintetišu, već svaka ćelija u određenom stupnju razvića ima sposobnost da sintetiše jedan ili više hormona. Biljni hormoni su aktivni pri niskim koncentracijama i mogu da deluju na mestu sinteze ili na mestu koje je udaljeno od mesta nastanka hormona. Efekat ovih supstanci nije preciziran na jedinstvene aktivnosti već je višestruk, pa tako isti hormon u različitim biljnim ćelijama izaziva različite promene.
Za fitohormone je karakteristična međusobna interakcija, te od kombinatornog dejstva hormona zavisi pravac razvića organizma. Često je prisutan singeristički odnos između hormona, odnosno regulacija procesa u istom smeru tako da jedan drugom ne smanjuju dejstvo već udruženi postižu pozitivan efekat. Iako je zapažena korelacija između sinteze određenih hormona i stupnja razvića, fiziološkog efekta ne bi bilo da biljno tkivo ne poseduje receptore za taj hormon. Receptori su mera osetljivosti tkiva na određeni hormon i regulatori hormonalne homeostaze.
Prvi fitohormon otkriven je tridesetih godina prošlog veka.
On ima pozitivan uticaj na rast biljaka i zbog toga mu je dato ime – auksin, koje potiče od grčke reči auxeinšto znači „rasti“. Ubrzo nakon toga otkriveni su i opisani još neki – citokini, giberelini, brasinosteroidi, abscisinska kiselina (ABA), etilen, i jasmonati (jasmonska kiselina).
Auksini su grupa hormona koji imaju ulogu u regulaciji rastenja. Ne postoji biljka koja ne sintetiše auksine, što se objašnjava postojanjem mnogobrojnih alternativnih puteva sinteze i smatra se da biljka koja nema sposobnost sinteze ovih hormona zapravo ne može da se razvije i preživi.
Na rastenje biljke utiču tako što kontrolišu i obezbeđuju ispravnu deobu ćelija. Biljkama je za rast potrebno da mogu da transportuju materije od korena do lista i obrnuto, što je moguće zbog prisustva provodnih elemenata, a na diferencijaciju ćelija u provodne elemente utiču upravo auksini. Razviće bočnih korenova, vršnog pupoljka i formiranje sočnih plodova takođe se pripisuje dejstvu ovoj grupi hormona.
Provodni elementi u biljci, izvor: fineartamerica.com
Citokinini su poznati i kao pozitivni regulatori. Oni se sintetišu u mladim tkivima, naročito u korenu i plodovima koji sazrevaju. Zajedno sa auksinima stimulišu ćelijske deobe, međutim za razliku od auksina, citokinini pospešuju rast bočnih pupoljaka.
Aktivni su u toku razvoja listova, debljanja stabala i cvetanja, međutim inhibiraju procese izduživanja stabla i rast korena.
Giberelini se sintetišu u mladim listovima, korenju, semenima i plodovima. Oni pozitivno utiču na klijanje semena i na formiranje cvetova, a zapaženo je i sinergističko dejstvo sa auksinom na izduživanje biljaka.
Brasinosteroidi su po svom dejstvu slični giberelinima, budući da stimulišu izduživanje stabala i rastenje. Uz to, pozitivno utiču i na rast listova, lisnih i cvetnih drški i polenove cevi.
Abscisinska kiselina (ABA), etilen i jasmonati se svrstavaju u kategoriju hormona stresa. Njihova sinteza se najviše odigrava kada biljku zadese nepovoljni uslovi, a cilj im je da obezbede preživljavanje biljke ili semena do onog trenutka kada se steknu uslovi za normalno razviće.
Tekst ,,Štampa bez granica’ možete naći OVDE.
Ovi hormoni imaju ulogu u zaustavljanju rastenja pupoljaka i klijanja semena i na taj način dovode biljku u stanje dormancije. U sušnim uslovima izazivaju zatvaranje stoma kako bi biljka sačuvala što više vode. Takođe, regulišu transpiraciju tako što izazivaju isušivanje i opadanje listova.
Biljke nikad ne prestaju da nas iznenađuju svojim trikovima. Bez organa koji je omogućio čoveku evoluciju nije im uskraćena domišljatost, a šta još od nas kriju jedva čekamo da saznamo.
Autor: Marina Karasek – EkoBlog
