Većina nas je čula za placebo efekat. Šta više, placebo je deo zlatnog standarda svih medicinskih ispitivanja. Na primer, ukoliko zaista želimo da proverimo delotvornost novog leka, koristićemo takozvano nasumično dvostruko slepo ispitivanje. Učesnici se prvo podele u tri grupe, koje čine oni koji dobijaju lek, oni koji ne dobijaju lek i oni koji dobijaju palcebo. Kako bi se izbegla pristrastnost, ni učesnici ni ispitivači (naučnici) ne znaju ko se nalazi u kojoj grupi. Ovo je jedini način koji, koliko toliko, garantuje tačnost ishoda određenog ispitivanja.
Interesantna činjenica, ukoliko posmatramo statističke podatke, je da ispitanici koji primaju placebo, u skoro 80% slučajeva pokazju, iste ili bolje rezultate od onih koji dobijaju lek.
Medicinski establišment je, više nego, svestan ovog efekta više od 50 godina. Veoma ugledni medicinski časopisi, poput „New England medical journal“ su ispunjeni primerima ovog fenomena. Na žalost, zvanična medicina ga još uvek ne priznaje, iako se, skoro, neprestano susreće sa njim, u svakodnevnoj praksi.
U koliko ste i dalje skeptični, dovoljno je da pogledate „projekat spontane remisije“ , urađen od strane „ Institut of noetic sciense“ . Suočićete se sa bazom podataka od 3500 kliničkih slučajeva spontanih izlečenja bolesti, kao što su rak, sida, dijabetes, Alzhajmer i mnoštvo drugih.
Jedan od najboljih primera, placebo efekta, koji možete naću u medicinskoj literaturi je „ Mr Right“ studija iz 1957 godine. Gospodin Right je bolovao od metastaziranog raka limfnih čvorova (Limfo sarkoma). Tumori veličine pomorandži bukvalno su prekrivali njegovo telo, dok su se pluća, neverovatnom brzinom, ispunjavala tečnošću, koju je trebalo punktirati nekoliko puta dnevno, kako se gospodin Right ne bi ugušio. Prognoza je bila mračna i brojala se u danima preostalog života. G. Right je čuo za novi, čudotvorni, lek Krebiozi, koji je bio u fazi ispitivanja. Neprestano je tražio od svog onkologa da dobije ovaj lek. Iako se ovaj lek nije mogao dati pacijentima koji nemaju najmanje 3 meseca preostalog života, njegov onkolog odlučio je da prekrši ovo pravilo. Dao je lek g. Rightu u petak uveče, bez velikih nada da će g.Right preživeti vikend.
Na njegovo veliko iznenađenje, kada je došao u bolnicu u ponedeljak, g. Right je šetao hodnicima, a njegovi tumori su se smanjili za 50%.
U roku od 10 dana tumori su potpuno nestali. U narednom mesecu izašao je prvi zvanični izveštaj o Krebiozinu. Izveštaj nije bio toliko pozitivan koliko se očekivalo. G.Right je upao u depresiju i tumori su se vratili istom brzinom kao što su nestali.
Ovoga puta njegov onkolog odlučio je da g. Rightu da običan fiziološki rastvor, uz objašnjenje da je predhodni Krebiozin bio slab i da sada imaju jači koji će mu sigurno pomoći. Nakon primanja fiziološog rastvora tumori g. Righta su ponovo nestali i on je nastavio, normalno, da živi narednih nekoliko meseci. Sve dok FDA nije izdao zvanično saopštenje u kome se Krebiozin opisuje kao neuspešan eksperiment koji nije ispunio očekovanja. Gospodin Right je umro nakon dva dana.
Još jedna interesantna priča, koja pokazuje mogućnost samoisceljenja tela, je i priča Anite Moorjani, koju možete naći na internetu. Ova gospođa je bila u sličnoj situaciji kao g. Right. Njen kancer je toliko uznapredovao da je u jednom trenutku pala u komu. Prognoze lekara su se svodile na sate. Nakon, neverovatnog, iskustva Anita se, narednog dana, probudila iz kome potpuno zdrava. Ona danas drži motivacione govore i poznata je širom sveta.
Sa druge strane ovog novčića nalazi se placebov zli brat nocebo. U pitanju je potpuno obrnuti efekat u odnosu na placebo. U ovom slučaju, mozak dobija negativnu spoljnu informaciju, koju smatra istinitom, i pokreće kaskadu procesa u organizmu koji dovode do negativnih posledica. Tehnički univerzitet u Minhenu, nedavno, je objavio meta analizu 31 kliničke studije nocebo efekta. Donešeni zaključak ukazuje na veliku učestalost nocebo efekta kod svih kategorija pacijenata i da bi lekari trebalo da obrate posebnu pažnju na njega u svojoj svakodnevnoj praksi. Lekari, pokušavajući da budu što pragmatičniji, često zanemaruju duhovo mentalnu stranu svojih pacijenata, kao i njeno učešće u ukupnom zdravstvenom stanju.
Čest primer ovakvog odnosa je baš kod pacijenata obolelih od kancera.
Nije redak slučaj da se ovim pacijentima saopštavaju prognoze koje, čak i u slučaju sprovedenog tretmana, preostali život svode na nekoliko meseci. Imajući u vidu placebo i nocebo efekat ovakve prognoze samo će odmoći pacijentu. Ako logično pogledamo, s obzirom da se zapadna mecina, navodno, temelji na egzaktnim naučnim dokazima, kako su u to uklapa bilo kakva prognoza ovakvog tipa?
Na koji „ egzaktan“ način, bilo ko na ovoj planeti, može da zna da li će neko živeti 6 meseci ili godinu dana? Ili će možda upasti u marginalizovanu kategoriju pacijenata, koji su imali tu sreću, da dožive spontanu remisiju. Zaključak ove priče je da nikada ne odustajete. Vaša percepcija spoljnjeg sveta odrediće način na koji će vaš organizam odreagovati. Potpuno isti okidač izazvaće potpuno različitu reakciju kod osobe koja je optimista u odnosu na nekoga ko je pesimista. Svet oko vas u potpunosti oslikava svet koji je u vama. Niko i ništa vam ne može nauditi spolja ukoliko je vaš mikrokosmos stabilan i jak.
Zbog toga Natures Perfect Alchemy insistira na holističkom pristupu zdravlju i životu generalno. Svi mi tragamo za srećom i zadovoljstvom. Onog trenutka, kada se osećamo srećno i zadovoljno, sve oko nas bi trebalo da bude u najboljem redu. Ukoliko očekujemo da se svi spoljni faktori usklade kako bismo, konačno, bili srećni i zadovoljni, teško da ćemo u tome uspeti. Tek onda kada odlučimo da budemo srećni, bez obzira na sve, spoljni svet će reflektovati ono što se dešava iznutra. Za kraj preporučujem vam da pročitate knjigu „Bolest kao put“, autora Torvalda Detlefsena i Ridigera Dalkea. Ona će vam pomoći da shvatite na koji način bi trebalo da razmišljate ukoliko želite da placebo efekat , u vašem slučaju, ne ostane samo čito teoretisanje.
Autor: Miloš Stojaković
