Verbalizovanje osećanja podrazumeva da govorite nekom o vašim osećanjima koja imaju veze sa tim šta je ta osoba rekla ili uradila. Većini ljudi je mnogo lakše da svoja osećanja vezana za određene konfliktne situacije potisnu ili o njima govore nekoj osobi o poverenja a ne direktno osobi koja je bila okidač. Na ovaj način osoba pokušava da pobegne od eventulane neprijatne situacije osećajući pritom prividno i kratoktrajno olakšanje. Ipak, ako osećanja ne odu ,,na pravu adresu“, konflikt se ne rešava, a kod osobe se ponovo javljaju emocije koje će je mučiti. Na primer, ako osećate da određeno ponašanje neke osobe kod Vas izaziva nezadovoljstovo duže vreme, nećete moći da ostvarite potpuno otvoren odnos sa tom osobom ukoliko otvoreno ne izrazite ono što osećate.
Dva pravila kod verbalizacije osećanja
1. Morate biti sigurni da je osoba od koje krijete svoja osećanja voljna da vas sasluša
2. Izbegavajte da okrivljujete ili omalovažavate osobu kada joj budete saopštavali šta osećate
Prvo pravilo je važno jer su vaša osećanja intimni deo vas i zaslužuju poštovanje. Ako neko zaista nije spreman ili voljan da vas sasluša, izaćićete iz konverzacije sa osećanjem da ste neshvaćeni i osramoćeni. Vaša osećanja kao što su strah ili bes prema toj osobi mogu se čak i povećati. Kada budete spremni da nekom kažete kako se osećate, zamolite ga da obezbedi određeno vreme da vas sasluša. Možete mu reći: „ Imam nešto važno da ti kažem i voleo/-la bih kada bi mogao/-la da me saslušaš.“. Ako vas druga osoba ometa tokom izlaganja potrebno je reći „Možeš li mollim te sačekati dok ne završim?“.Kada vas druga osoba zaista sluša to znači da vam posvećuje svoju punu pažnju, ne ometa vas i ne deli vam savete, mišljenje, ne osuđuje vas. Ako ima bilo kakve komentare, oni mogu da sačekaju dok ne završite sa svojim izlaganjem.
Drugo pravilo, o neokrivljavanju i neomalovažavanju druge osobe , je važno jer osoba kojoj se obraćate će vas bolje saslušati i uvažiti ono što imate da kažete.
Postoje tri veštine kojima je moguće ovo postići: korišćenje JA-rečenica, upućivanje na ono kako se osećate u vezi sa nečijim ponašanjem a ne sa nečijom ličnošću i izbegavanje osuđivanja druge osobe. Sada ćemo ukratko prikazati ove veštine.
JA-rečenice. Kada komunicirate ono što osećate prema drugoj osobi, počnite rečenicu sa „Ja osećam…“ . Na ovaj način preuzimate odgovornost za svoja osećanja umesto da krivite druge za ono što osećate. Onda kada kažete „ Ti činiš da se se osećam…“ ili „Ti si izazvao/-la da se osećam…“ umanjujete odgovornost za sopstvena osećanja i stavljate drugu osobu u defanzivan položaj. Iako deo vas želi da okrivi drugu stranu, mnogo će biti lakše da izrazite ono što želite i da budete saslušani ako počnete rečenicu sa „Ja osećam…“.
Fokusirajte se na nečije ponašanje a ne na njegovu ličnost. Zbog čega imate takva osećanja prema toj osobi? Iako vam se na prvu loptu čini da ste uplašeni ili besni generalno na tu osobu, vi ste se zapravo razbesneli ili uplašili zbog nečega što je ona rekla ili učinila.
U konkretnom primeru kombinujući ove dve veštine, rečenica bi izgledala ovako:
„Ja se osećem besno jer me nisi pozvao/-la onda kada si rekao/-la da ćeš to učiniti.“
ALI NIKAKO: „ Nisi me pozvao/-la, ti bezobrazni stvore, i zbog toga sam se osetio/-la grozno!“
Mala razlika u promeni reči pri obraćanju može mnogo da doprinese daljem toku konverzacije i uticati na odnos. Na primer, ako sručite sav bes na drugu osobu, kriveći je za svoja osećanja kod nje će se javiti krivica i defanzivno osećanje ili bes i želja da vam „uzvrati udarac“ istom merom. Ukratko, fokusiranje na specifične rečenice ili ponašanja omogućava da drugim ljudima da promene nešto kod sebe što vama smeta, što je teško moguće ako im uputite primedbu na celokupnu ličnost. Pratite link za tekst „Anksioznost vs. depresija”.
Izbegavajte osuđivanje. Ova veština se nadovezuje na prethodne dve. Kada ljudima saopštite šta osećate u vezi sa onim što su rekli ili uradili, izbegavajte da ih osuđujete. Vi imate problem sa njihovim ponašanjem a ne oni. Kada izostavite osude veća je verovatnoća da će drugi saslušati ono što imate da kažete.
Ovaj tekst možete naći i na sajtu www.vaspsiholog.com
Autor: Sanja Marjanović
