Neuzvraćena ljubav: Zašto se zaljubljujemo u one koji nam ne uzvraćaju?

Teško je odlučiti se koji deo neuzvraćene ljubavi je najgori, da li onaj kada se zaljubite u početku, da li kada ste već duboko zagazili i saznali za treću osobu, prebolite je  ili kada je ponavljate iznova i iznova.  Svima nam se nekada desilo da volimo nekoga ko je nedostupan.  Nedostupan partner je neko ko je fizički nedostupan, ko je emotivno nedostupan, bilo da je sa drugom osobom ili je sam emotivno inhibiran, osoba koja nam je prijatelj i sa kojim imamo izgrađenu jednu vrstu odnosa  ili je osoba koja odgovara Petar Pan sindromu i svakako neće biti dostupna za jedan dublji i zreliji odnos.

Nekima se i dešava da često upadaju u takve obrasce.  U ovim slučajevima osvešćivanje obrazaca i odgovor na to ‘‘zašto?‘‘ je vrlo često dovoljan i da promenimo to ponašanje. Dakle, zašto se zaljubljujemo u one koji nam ne uzvraćaju? Evo nekih od mojih razmišljanja na tu temu:

Pročitajte ovde tekst: ,,Znakovi pored puta: Zašto nam se dešavaju loše stvari?”

Strah od suštinske bliskosti i intimnosti – Biranje partnera koji je uvek nedostupan na bilo koji način ukazuje na tzv. šemu ostavljanja.  U najranijem periodu naše potrebe nisu bile zadovoljene ili je jedan od roditelja bio odsutan zbog bolesti ili bilo čega, što je formiralo jak strah od ostavljanja.

Porodično okruženje je moglo biti nestabilno sa puno emotivnih oscilacija i turbulencija, kao i kritika. Usled ovakvih uslova kod deteta se formira jedan od dva ekstrema: ne možemo izdržavati sami i postajemo veoma opsesivni partneri, čime ponovno kreiramo  situaciju da zaista i budemo odbačeni i ostavljeni, sami (najveći strah se obistini) ili izbegavamo intimnosti, ni za koga se istinski ne vezujemo, pa ponovo ostajemo sami, pateći za nekim nedostupnim ljudima i razlog za svoju nesrećnost tražeći u drugima. Istina je da ovde samo izbor facilitira ono što je u nama već.  Istraživanja pokazuju da je neuzvraćena ljubav ječešće primećena kod pojedinaca koji imaju nesigurno ili ambivalentno vezivanje (o tome sam pisala ranije koji oblici afektivne vezanosti postoje).

Pročitajte ovde tekst: ,,Stilovi vezivanja u ljubavi: Otkrijte vaš tip”

Nedostajući delić u slagalici – Nije neobično da sa nekim ko nam ne uzvraća ljubav uspostavimo konekciju na nekom drugom, duhovnom nivou koju često pomešamo sa intimnošću između partnera.  Ovo se naročito dešava ukoliko je u pitanju zona prijateljstva ili kolega. Ipak, da bi se odnos realizovao potrebno je da sem te konekcije postoji i privlačnost i spremnost uopšte za vezivanje. Ovo se najčešće ne desi i mi bivamo vrlo razočarani pitajući se što nam se to opet dešava. Dešava se s razlogom, jer u ovim odnosima mi zapravo učimo o sebi. Učimo da nam nije potreban niko drugi da bismo bili kompletni i sve dok to tražimo u drugima, očajnički tragamo za validacijom od spolja, dešavaće se odnosi koji neće uspevati.

Transfer osećanja tuge –  Neki odnosi u prošlosti su nam izazvali mnogo bola i možda smo krenuli dalje ali možda sva ta osećanja nismo sabrali u fioku i integrisali ih. Stoga dešava se da neprocesirana tuga bude prebačena na trenutne osobe i odnose u životu koji na izvestan način podsećaju na prethodnu situaciju ili osobu. To može biti sličan tip osobe fizički, po nekom životnom stilu, po osobinama, po načinu komunikacije, prema pogledu. Dublje posmatrano može biti i ponovna kreacija roditeljskog odnosa. Mi želimo da zapravo zatvorimo određenu celinu i integrišemo određena osećanja, želimo da ih osvetimo i damo im glas, ime i prezime, sada kada možemo i nesvesno kreiramo situaciju neuzvraćene ljubavi.

Pročitajte ovde tekst: ,,Toksična veza: Kako da znam da li mi je odnos toksičan?”

Ulazimo u uloge spasioca – Ovo se najčešće dešava sa pojedincima koji su u određenoj vrsti problema, gde mislimo da ćemo baš mi pomoći toj osobi urešavanju nekog problema i usled toga sledi jedna fina nagrada za to, bićemo odabrani. Biće slučajeva da ćete i uspeti i možda zaista dati nekome vetar u leđa. Međutim, to nikako ne znači da ćete biti odabrani i da će vas neko voleti zbog toga. Naprotiv, veoma teško ćete preći u ulogu partnera, jer se odnos s početka formirao na ovaj način i usled toga jer mi svakako partneru trebamo biti podrška, ali ne i pomagači. Iz istog razloga veza između terapeuta i klijenta nije moguća, a čak i da jeste, zamislite kako bi ona izgledala u realnosti, kada je oslonjena samo na jednu stranu koja je delila najdublje intimne detalje, a druga ih samo sakupljala, reflektovala bez uključenja sopstvene ličnosti.

Maštanje vs.stvarnost – Mnogi ljudi vole izmaštavanje i u svojoj mašti mogu da prožive ceo događaj ne oslanjajući se previše na ono što su činjenice. Zbog toga je idealna ljubav uvek neuzvraćena. Daje nam određenu vrstu slobode i možemo da budemo šta želimo. On ili ona mogu to takođe, sa njima možemo sve…Ovo se najčešće dešava kada toliko jako želimo da budemo u vezi i kada nam je neko potreban da bi nas kao osobe potvrdio. Tada smo skloni ući u odnose koji nisu adekvatni po nas i brdo nekih signla upozorenja ne primetiti. Jednostavno želja je jača od svega. A želja – želja je  opasna stvar.

Ovo su samo neki od mogućih razloga zašto nam se često ponavljaju obrasci neuzvraćenih ljubavi. Na svakom od nas je da otkrijemo sopstvene razloge i osvestimo svoj lični put. Čekam vas u psihoterapijskoj sobi.

Autor: Anđelija Simić