Zašto je važno definisanje pojmova?
Da li vam se dešavalo da učite neko gradivo, steknete pojam o čemu se tu radi i kada treba da ga prepričate (odgovarate ili ispišite na ispitu) odjednom ne znate kako da se izrazite. Ispaljujete reči kao neki automat, po prisećanju, a nikako da ih povežete u celinu. „ZNAM, ali ne znam kako da kažem!“
Naravno, svima nam se to dešavalo. U čemu je „kvaka“?
Kada čitamo/učimo neki saržaj dešava nam se da naiđemo na mnoge reči koje su nam poznate. Znamo ih. Ali ih ipak ne znamo. Hmm… čuli smo ih 300 puta, ipak, nismo sigurni da možemo reći šta one TAČNO znače. Svaka reč koja ostane nejasna i neobjašnjena iskrivljuje sliku o tekstu koji čitamo. Što više takvih reči, to je tekst mutniji – kao da svakog puta kada naiđemo na neku –ne baš potpuno jasnu reč- popijemo jednu jaku tekilu. Nakon desete takve reči (tekile), tekst se već zamutio. Ne vidimo ga dobro. To znači da mi donekle znamo o čemu smo čitali, ali kako nam nisu sve kockice baš „legle“ na svoje mesto – ne možemo to preneti dalje. Drugim rečima – kada nam nešto nije potpuno jasno – ne umemo to ni prepričati drugima.
Znam da ćete u prvom momentu reći Ali ja stvarno razumem sve reči u tekstu!… Mnogo radim sa srednjoškolcima. Kada zajedno prelazimo neko gradivo (iz udžbenika) najviše volim da se osvrnem na reč „neposredno“ (koja se, primetićete, veoma često koristi u udžbenicima). Šta znači reč neposredno, pitam ja njih. Svašta se tu može čuti. I ne krivim ih zbog toga, današnje generacije poseduju jedan specifičan vid pismenosti. A i sama pismenost je vrlo diskutabilan pojam u 21. veku, no, to nije tema naše priče.
Dakle, reči poput „neposredno“, „konjugovano“, „dosledno“, „lateralno“ i mnoge druge, mogu biti opasan trik.
Toliko puta smo ih pročitali da naš mozak (i mi s njim) zaista veruje da ih zna! On ih zapravo prepoznaje. Ipak, možda ne zna njihovo tačno značenje.
Sve ovo znači sledeće: Kada učite, stručni pojmovi su veoma jasni i istaknuti. Njih ćete lako prepoznati, definisati, naučiti, usvojiti njihovo značenje. Saplitanje se krije u onim naizgled poznatim rečima. Na najmanji znak sumnje, proverite sebe. Zapitkujte se svako malo, šta ova reč tačno znači? Ako ne znate odgovor, izguglajte ga (hvala Googlu za sve!), zatim napišite sebi to u knjizi, negde iznad teksta ili na drugom zgodnom mestu. Pročitajte ponovo rečenicu, ali sa „prevodom“ koji ste našli. Da li je sad jasnije? Da li se sad kockice lepše slažu?
Ako imate osećaj da nešto „znate ali ne znate kako da kažete“ – to je znak da niste zaista ovladali materijom. Možda niste daleko, možda vam je potrebno još par koraka do tog nivoa znanja. Ako niste sigurni šta ste propustili – proverite definicije. Da li ste sebi definisali svaku reč teksta? Ako niste, počnite odatle.
Autor: Gorana Belić
