Bila sam za vikend u ________ (ime butika po želji) i kupila gomilu jeftinih stvari!
Ovakav iskaz obično prati oduševljenje sagovornika, neretko i želja da i sam ode i iskoristi povoljnosti. Međutim, kada saberemo znanja o štetnosti tekstilne industrije na svet oko nas, a još znajući da će barem pola od tih stvari čamiti u ormanu sve dok ne završi u smeću, svaka pozitivna emocija izostane.
Da počnemo sa nedostatkom bilo kakve humanosti u proizvodnom procesu baš tih popularnih i velikih lanaca butika koji su nas navikli na prečeste porcije brze i jeftine mode. Dok uživamo u primamljivim porcijama serviranim u luksuznim buticima, radnici na drugom kraju sveta, u fabrikama nebezbednim i nepogodnim za boravak živih bića, zakuvavaju nove menije za sve ljude neutoljivog apetita za novim modnim trendovima. Na kraju gotovo celodnevne smene i bezbroj proizvedenih stvari dobiju dnevnicu manju nego što jedan čovek u toku jednog dana da za jednu ‘krpicu’. Sve to se transportuje hiljadama kilometara do zapadnih zemalja uz ogromnu potrošnju goriva i propratno zagađenje.
Dok bismo barem ovo zagađenje mogli da smanjimo kupujući odeću proizvedenu u Srbiji, ima i onih koja su tu kako god da okrenemo.
Naime, tekstilna industrija pogubno utiče i na vodu. Em troši mnogo vode za proizvodnju odeće i tako smanjuje iz dana u dan dostupne količine pijaće vode, em ispušta u prirodu znatnu količinu otpadnih voda i tako zagađuje reke i truje živi svet u njima.
Ovde nije kraj, jer svu odeću koju iznosimo ili koju pak nikad nismo obukli na kraju – bacimo. A to što bacimo ne nestaje sa lica zemlje kad ga pokupe đubretari, već zauvek ostaje otpad, kojeg je svakim časom sve više, a Zemlja se ne povećava. Hajde da računamo da od 7 milijardi ljudi samo 1 milijarda kupuje 1 komad odeće više nego što joj je potrebno i da taj jedan komad i baci.
To je jedna milijarda uludo proizvedenih, transportovanih i zatim bačenih stvari.
Kako da doprinesemo da stanje bude bolje?
1) Kupujmo manje odeće
Kad kupujemo manje odeće, dovodimo do toga da se manje odeće proizvodi i samim tim se sve vrste zagađenja koja smo pomenuli smanjuju. Naravno, ovaj proces ne ide od danas do sutra, ali ako ostanemo uporni, vremenom ćemo navići industriju da nam ne treba toliko odeće, jer nam je gomila jeftine odeće koju ćemo potom baciti – preskupa.
2) Kupujmo domaće
Kao i u svim drugim industrijama, kad kupujemo domaće manji su troškovi transporta, a pored toga i osnažujemo domaću privredu. Ipak, napominjemo da i srpski radnici rade u lošem stanju, tako da je kupovina odeće napravljene u Srbiji samo biranje između dva zla, jer, kako god da okrenemo, radnici u tekstilnoj industriji se eksploatišu.
3) Poklanjajmo stvari koje nam ne trebaju
Ako smo već kupili nešto što nam ne odgovara ili što smo ‘izgustirali’, a i dalje može da se nosi – nema problema, ne moramo ih baciti. Umesto toga, možemo ih pokloniti svojim prijateljima ili pak raznim humanitarnim udruženjima koja će tu odeću proslediti onima kojima je potrebna. Na primer, u grupi Radost davanja možete darovati ne samo odeću već i druge nepotrebne stvari, dok u grupi Retro to the rescuevaša odeća ima cenu, ali sav novac se donira za zaštitu i dobrobit životinja.
4) Kupujući u Second hand radnjama
Mi produžavamo životni vek odeće koja još nije u stanju za bacanje. Štaviše, gomila stvari u takvim radnjama je gotovo nenošena, tako da ujedno možete da doprinosite očuvanju životne sredine i da uštedite novac.
Smanjenje zagađenja nije rezervisano samo za ekološke entuzijaste, jer prateći neki od naših saveta i ti možeš dobrineti dobrobiti naše planete.
Autor: Jovana Deljanin– Ekoblog
