Bali je jedno od ostrva u Indoneziji koje je okruženo Indijskim okeanom i sunčanim danima skoro cele godine. Poseduje dve sezone. Sušni i vlažan period. Kišna sezona najčešće traje od oktobra do marta. Sušna je između aprila i septembra. Tokom cele godine temperature se kreću između 23 i 35°C, ali vlažnost vazduha može dostići čak 85% u kišnoj sezoni.
Za razliku od ostalih desetina indonežanskih ostrva, Bali se izdvaja po njegovoj istoriji vezanoj za religiju, zbog koje je Bali poznat kako ,,Ostrvo Bogova”. Za razliku od ostalih indonežanskih ostrva, čije stanovništvo je pretežno muslimansko, Bali je jedino ostrvo koje je sačuvalo prvobitnu Hindu religiju sa svojim mnogobrojinim hramovima.
Mnogi svoj beg od brzog života među neboderima u zagađenim gradovima nalaze na istočnoj polulopti naše planete.
Stoga nije isključeno zašto tropske destinacije sve češće postaju novi dom i nova životna šansa brojnim umornim Evropljanima. Bali je zasigurno jedna od tih destinacija.
Na Baliju danas živi veliki broj Evropljana, a sve više ima i naših ljudi. Ono što ćete odmah osetiti, već pri samom izlasku sa aerodroma je dobra atmosfera i dobrodošlica. To će vam posvedočiti svi stranci koji dolaze u posetu. Balinežani su veoma gostoljubiv i topao narod koji su veoma spremi da vam pomognu. Oni život žive takvim kakav jeste, prihvataju i dobro i loše ravnopravno i teže balansu u životu.
Na samom početku najbolje je da prihvatite osnovne Balinežanske lekcije. Ako to ne učinte, kako bi skratili sebi muke, svako će Bali to učiniti za vas. Jedna od prvih lekcija je Bai time, ovde stvari idu svojim tokom, a ne onako kako ste vi to zamislili. Dan jednog Balinežanina započinje i završava se u hramu, religija je kod njih na prvom mestu, a tek nakon toga sledi sve ostalo i koliko se stigne. Na Baliju su ljudi strpljivi, što je često evropskim ljudima potpuno neshvatljivo, ali tu smo da naučimo. Verovatno iz tog razloga ostrvo odiše spokojem.
Za taj spokoj koji vlada verovatno doprinosi i jedinstveni Nyepi ili Dan tišine, koji je hinduistički praznik, potpuno jedinstveni na svetu, i obeležava Balinežansku Novu Godinu.
Praznuje se kroz tišinu, meditaciju i post.
Pre nego što nastupi ,,tišina”, najvažniji običaji se sprovode tokom tri dana pred početak praznika. Reke hodočasnika polaze u kilometarske šetnje iz svih hramova širom Balija prenoseći svoje nasleđe sve do balinežanskih obala gde se uz more sprovode ceremonije pročišćenja. Sam Nyepi traje od 6 ujutru i završava sledećeg dana u 6 ujutru.
Kada kažem dan tišine, bukvalno se to podrazumeva.
Nyepi je dan posvećen pogledu unutar samom sebi tako da je zabranjena svaka aktivnost: strogo je zabranjen izlazak na ulice tog dana, struja se ne koristi, ne pali se svetlo, ne sluša muzika ili TV (čak i da hoćete NEMA TV i internet signala na celom ostrvu), nema putovanja, aerodrom je zatvoren – čak je i vazdušni prostor iznad Balija zatvoren tako da avionima nije ni dozvoljeno da preletaju ostrvo. Po Hindu verovanju se u ovih 24 sata smenjuju dobri i zli duhovi, pa da dobre duhove ne bi oterali/uplašili sa bukom, a zlim duhovima privukli pažnju. Noć pre Nyepi svaka zajednica paradira ogoh-ogoh, velike papirne nakaze koje reprezentuju zle duhove koje zatim pale – simbolizirajući čišćenje od zlih duhova za celu narednu godinu.
Tih 24 sati je potpuno čarobno, zamislite celo ostrvo, sve balinežane koji se mole, meditraju – zamislite tu energiju ostrva – u potpunoj tišini za hiljadu kilometara, samo se priroda čuje.
A noću – nebo ispunjeno sa milijardu zvezda.
Apsolutno je jedinstveno doživeti i proživeti sve u vezi ovog posebnog praznika. Gradske vlasti kažu da brojni turisti stižu na Bali upravo da bi doživjeli mir i spokoj Nyepija.
Ovde zasigurno prestajete da razmišljate kao zapadnjak, materijalista i postajete osoba sa iskrenim osemhom, puna razumevanja i dobre energije. Ono što definitivno ostavlja najjači utisak je osmeh kao glavna ,,valuta” za komunikaciju. Većina njih govore engleski jezik koji je jako loš, pa je potrebno da se naviknete na komunikaciju, ali bez obzira na jezik sporazumevanje ne zaostaje.
Ležernost je glavni životni stil i ono što čini lakoću.
Svi oni moderni problem su ovde besmisleni, a život je maksimalno pojednostavljen. Stoga na Baliju nema potrebe za ulepšavanjem, tu ste potpuno svoji, bez ikakvih maski, šminke. Ali svakako nas nauči da više brinemo o sebi i fizički i mentalno, kao i da se okrenemo prirodi i egzotici koja nas okružuje. Ali ono što ne treba propustiti su masaže na Baliju koje su fenomenalne i ima ih na svakom koraku, kao i kokosovo ulje koje je jako zdravog i za kosu i za kožu.
Kažu da je Bali jezgro zemlje, verovatno zbog tektonsko vulkanskog tla na kome se nalazi, i blizine Ekvatora, te zbog toga se ovde stvari mnogo bržo manifestuju, odakle verovatno i proističe verovanje u karmu koju hindu religija pripoveda.
Ono što je zasigurno kada imate ,,hrabrosti” i odazovete putu na ovo ostrvo, sigurno da nakon Balija ništa više nije isto.
Verujem da nas ovo ostrvo pročisti i nauči prihvatanju svega što nam se dešava, i naučimo još štošta o sebi. Na Baliju su gužve u saobraćaju daleko gore nego kod nas. Ovde su na motorima svi od 7 do 107 godina. Vozi se levom stranom, sa posebnim propisima zakona o saobraćaju. Svako vozi kako želi, pretiče se i sa jedne i sa druge strane, ali sve to bez tenzije, buke i psovki. Zvuk sirene nije zvuk za nervozu već signal za preticanje.
Takođe, na ostrvu nije sve sjajno, poseduje i mnogo mana koje sam život na ostrvu nosi, ali zasigurno i jako puno prilagođavanja. Insekti i gušteri su svakodnevni podstanari. Takođe Balinežani retko zapošljavaju strance. Gotovo sva radna mesta se čuvaju za lokalce. Zato se za posao moraš snaći sam. Mediji ni ne postoje, ne bave se politikom i retko se politički aktiviraju.
Ono što Bali ima da vam ponudi pored svojih prirodnih lepota kojima pleni, izobiljem pirinča, kokosovih palmi, kafe, kakaa, sa stotinama kilometara dugim peščanim plažama, morem zavodljivih boja, tu su i različiti sportovi poput surfovanja, ronjenja i naravno centar joge i spiritualnih dešavanja.
O Baliju svakako ima puno toga, ali nekom drugom prilikom…
Autor: Sanja Čolić
